domatrios

Велики љубавник

Кад говоримо шта одликује љубавника као особу на првом месту нам се
јавља страст. За разлику од романтичног понашања које може да предходи или
последује страсти, ипак сама романтичност, без обзира на пол, ако не
поседује страст, често се вреднује као слабост. Страст је, са друге стране,
веома интезивно исказивање осећања. Такво исказивање захтева велику
енергију и оно углавном таје кратко.

Ипак и у тако кратком времену постоји велика могућност да се, у једном
таквом више или мање контролисаном понашању, прекорачи граница
толерантности. Тај чин, или недело, учињено с оне стране границе, оцењују
посматрачи овисно о њиховом начину гледања на страст, па се том
учињеном (не)делу страст приписује као олакшавајућа, односно отежавајућа
околност.

Немам потребу да ово даље анализирам ни у филозофском ни у навијачком
смеру, а овај горњи увод омогућава да боље разумемо дешавања
свакодневице и она из најдаље прошлости. И као што то обично бива, неко ће
опет, тражити разлике а неко сличности, односно непромењивост људског
понашања кроз миленијуме.

Та људска понашања су описивана у многим књижевним делима, па и у
најстаријем од њих, Хомеровој Илијади, коју сам пре неколико дана прелиставао
тражећи податке за неке теме којима се бавим. Имао сам ту несрећу да
сам увек био у некој "дисхармонији" са читањем Илијаде. Или нисам разумевао
језик, Ђурићев или Маретићев превод, или нисам разумевао њен унутарњи
садржај, на пример однос богова и људи.

За Париса (Парид, Александар) сам одувек сматрао да је морални слабић, без
страсти, и то се није много променило. Међутим за Ахилеја...

У изванредним предговорима Илијаде и М. Будимир и М. Ђурић описују Ахилејеву
љубав према жени (робињи Брисејиди), пријатељској љубави и љубави према
родитељима, а са друге стране његову огромну мржњу, ја бих чак рекао
острашћеност која га је обузимала.

У међувремену на Нет-у наиђем на информацију како се снимао
филм у којем је Ахилеј главни лик, а глуми га познати (секси) глумац (намерно
не спомињем његово име да не изазовем коментаре типа како он не
одговара тој улози, што овде није тема) који ће у пуном сјају да прикаже тог
великог јунака и љубавника.

Главна позорница је бојно поље испред Илијума (Троје, где год она била, па
макар двадесетак километара јужно од Скадра, у северној Албанији!).
Гледаоци се знају, улазница се плаћа голим животом, без обзира на место за
посматрање.

Међу учесницима, на тројанској страни, су многобројна балканска племена,
једно чак из Африке (јужно од Египта), такође учествују нека малоазијска и
црноморска племена, а из своје постојбине североисточно од Кавказа
придружиле су се Тројанцима и Амазонке.

У прво време Амазонке су биле борбене атинске свештенице које су
поражене под водством Тесеја и Херакла те су биле присиљене да се склоне у
Скитску земљу. Њихова позната краљица Пентесилеја, о којој пишу многи
извори, била је учесник у Тројанском рату. О њој пише Диктиј са Крете (IV, 2-3)
на основу текстова који су Пизистратови учењаци обликујући Илијаду намерно
изоставили.

Учествујући у борбама Пентесилеја се неколико пута успешно сукобила са
Ахилејом, избацујући га са бојишта. Неки чак тврде да га је и убила, али га је
Зеус (Див) на Тетидину молбу повратио у живот. Можемо замислити са каквим
бесом је након тога Ахилеј с њом ушао поново у сукоб.

Пентесилеји срећа није била наклоњена. Ахилеј јој копљем прободе срце, и док
је била на коњу, ухвати је за косу и обори на земљу. Растргне крваву одећу
са ње силујући је. И док је она свршавала са животом, он је то исто радио вриштећи
победоносним урликом.

(за овај pодатак извор: Еустатије уз Хомера, стр. 1696;
Аполодор: loc. cit.. Rawlinson: Еxcidium Troiae)

Док се то дешавало грчки војници су викали:
"Баци девојку псима за казну што је издала женску природу."

Кад је бес или страст спласнула, Ахилеј увидевши шта је урадио заљуби се у њено
мртво тело, те позове добровољце да учествују у сахрани Пентесилеје.
Међутим, Терсит, син Агрија из Атолије, најружнији грк у Троји, приђе мртвој
Пентесилеји па јој ископа очи, ругајући се, оптужи Ахилеја за прљаву и
неприродну блуд. Ахилеј се окрете и удари Терсита тако снажно да му поломи
све зубе у глави, и хитро му посла душу у Тартар.

Ево какав је Терсит био по опису из Илијаде:

*Други седоше сви и на местима остану својим
*једини још је Терсит наклапало нешто приклап'о,
*он је непристојне речи и многе у срцу знао, наопаке,
*без мере с владарима да би се свађ'о,
*јер је тражио чим би Агрејце насмејати мог'о.
*Он је најружнији био у целој под Илијем војсци,
*беше кривоног и шантав на једну ногу, а плећа
*беху му гурава, јер су на грудима погнута била.
*Шиљата беше му глава и на њој рехава коса.
*(Илијада, II 211-220)

Ово је изазвало велико негодовање међу Грцима, и док се Ахилеј
"забављао" са Терситом, Диомед коме је Терсит био рођак, а желећи да
покаже презрење према Ахилеју, ухвати Пентесилеју за ноге и тако је вукући
по земљи баци тело у реку Скамандар.

Тело су из реке ипак извадили и на инсистирање Ахилеја сахранили су је уз велике
почасти. На Зеусовом трону у Олимпији урезан је рељеф Пентесилеје, како
умире док јој Ахилеј указује помоћ. (!) Име Пентесилеја на грчком значи:
Она која приморава људе да тугују.

Ми нећемо туговати над несрећном Пентесилејином судбином, али смо
сигурни да ову сцену коју сам овде описао нећемо гледати у
гореспоменутом филму.
На жалост.

доматриос

Хектор као историјска личност - узор правог мушкарца