domatrios

Nedavno sam pročitao knjigu u kojoj je bila izabrana kolekcija priča
koje su dospele na konkurs za kratku priču na srpskom jeziku.
Iskreno da kažem skoro ni jedna mi se nije dopala. Bilo je očigledno
da su autori vični peru, što bi se reklo vladali su rečju. Bilo je tema iz
svakodnevnog života i ostalog područja. Ono što mi se nije dopadadalo
bilo je to da su u priličnoj meri bile sumorne, skoro pesimistične.
Zapitao sam se da li naši autori znaju da pišu lepe romantične priče,
ili to možda nije u modi?


Nevezano za gore, za jednu moju priču dobio sam komentar da je
napisana korekto ali da nije bila dovoljno suptilna. Meni ne smetaju
komentari - ni dobri, ni loši. Moglo bi se reći da komentare ne razumem,
zbog različitosti šta je pisac hteo reći i onog šta je čitalac doživeo.
Jednom je u mom prisustvu brat pročitao moju priču. Na kraju je njegov
komentar bio: -ovde puno toga nedostaje. Na moj iznenađen i upitan
pogled odgovorio je: -trebao si da o ovoj temi pišeš mnogo opširnije.
To je njemu nedostajalo. Pomislio sam u sebi - da bih njemu udovoljio
trebao sam napisati roman!

​

Devojka na klupi


Prvi put kad sam ugledao ovaj crtež, dobio sam taj osećaj, vi znate
koji. Ali ono šta slika poručuje nije bilo baš tako jasno. Devojka deluje
vrlo smireno, očekujući da on završi ono šta je započeo. Pokušao
sam da zamislim priču...


Sretali su se na ulici. Jedno drugom bi se javljali samo sa - zdravo.
Nisu se poznavali tako dobro iako su se relativno često susretali u
prolazu. Nisu bili bliski, ni u kakvoj vezi. Bili su samo komšije. Ona je
bila vrlo mlada, odrastala skoro neopaženo.


Bila je obučena u hajinu za šetnju sa velikim šeširom da je štiti od
sjajnog sunca, kad ga je ponovo srela pored ograde. I samo su se
pozdravili. Ali na njeno iznenađenje, zapitao ju je da li bi htela da čuje
najnoviji vic. Dok je govorio, gledala je njegove grimase koje je pri
tom pravio i počela da se intenzivno smeje tresući glavom. Šešir je
počeo da spada sa glave pokazujući prelepu i sjajnu dugu kosu.


On je bio brz. Šešir je uhvatio u letu pre nego što je pao na zemlju.
Kosa koja je bila vezana vrpcom pozadi rasula se u svojoj potpunoj
raskoši. Bio je zadivljen tom novonastalom slikom. Ponudio se da joj
pomogne da je sredi. Pozvala ga je u dvorište i sela na klupu da bi
mogao da uradi šta je potrebno. Obuhvatio je njenu kosu rukama
skupljajući je veoma polako očigledno uživajući u tome. Ona je bila
strpljiva ali je ipak zapitala:


- Hoćeš li brzo završiti?


- Evo, gotovo je, ali nedostaje još samo jedan mali detalj - odgovorio je -
i naginjući se od pozadi uputio joj jedan dug i nežan poljubac na njeno
golo rame.


domatrios