domatrios

Prva ljubav

Citat Duška Radovića: Tucite decu kad počnu da liče na vas - puno govori
o tome koliko smo dvolični i nadareni dvostrukim standardima. Sam pojam
- prva ljubav - u mnogima od nas izaziva prijatna podsećanja, ali, kad je reč
o drugima, skloni smo da to omalovažimo pa čak i negiramo. U ovom drugom
slučaju smo spremni da uslovljavamo određenim kontekstom, mestom,
vremenom, iskustvenom osnovom.

Boli me, kad vidim kako ljudi takvu čistotu koja počinje da cveta po prvi put u
previranju naših osećanja, žele da uguše navodeći besmislane stavove.
Ovde naveden primer vi ne morate prihvatiti kao prvu ljubav, to me neće
pomeriti u ubeđenju da su najmerodavniji u proceni osećanja oni koji ih
poseduju, ma koliko bili "mali" u godinama.

Živana

Spletom objektivnih okolnosti selio sam se iz škole u školu što nije omogućavalo
da steknem stalnije prijatelje, ali je nudilo prilike da upoznajem nova lica.

Upoznao sam je na prelazu prvog u drugi razred osnovne. Došao sam iz
druge škole u novu sredinu. Za vreme velikog odmora u dvorištu škole smo
igrali -probijanje lanaca-.
To je igra u kome se formiraju dva nasuprotna reda učenika koji formiraju red
(zid, barikadu) držeći se za ruke. Naizmenično se jedan član is protivničkog reda
zaleti da bi "probio" lanac. Najslabija tačka lanca je gde se drži za ruke pa zbog
toga lanac "talasa" levo desno.

Primetih jednu "lopticu" koja se odvojila od suprotnog tima i počela kao sumanuta
da juri prema nama. Ta "buca" je svom silinom udarila u lanac. I umesto da "gađa"
gde je lanac najslabiji ona se kao što već pretpostavljate, zakucala pravo u mene.
Od iznenađenja ja ispustih ruke i obavijem ih oko nje. To je za moju ekipu značilo
da je izgubila poen. Međutim, moj poen je bio u mojim rukama.

Bila je iz susednog razreda pa sam je tom prilikom prvi put video. Iz bucmastog
lica gledale su me sjajne oči, sa prekrasnim zbunjenim osmehom. Obrazi su,
da li zbog zajapurenosti, bili puni rumenila, ali ni upola boji jarko crvene paprike
kako su izgledale - moje uši!

Veliki odmor je u buduće, bio pojam o kom sam sanjao, mesto sastanka u kojem je
Živana plesala piruete samo za mene. Vreme u kojem smo se redovno sastajali.
Uz financijsku pomoć mog oca jednom sam joj kupio veliku čokoladu. Na moje veliko
iznenađenje sutradan sam od nje dobio jedan veliki crveni nar. Naravno da ga nisam
otvorio i pojeo. Čuvao sam ga kao najsvetiji rubin mog emotivnog carstva.

Naše viđanje je postalo učestalije kad smo primljeni u školski hor i odlazili na razne
nastupe. Naravno, kad god je bilo moguće bilo na vežbama ili nastupanju, bili smo
zajedno držeći se za ruke.

Eto, to bi bilo to. Jer je opet nastupilo selenje. Šta je bilo posle? Iako kažu da su bajke
za malu decu, izgleda da ni svoj deci one nisu dostupne. Uopšte ne sumnjam, da se
nismo fizički odvojili, naša ljubav bi se i dalje razvijala. Interesantno je da smo u
gimnaziji ponovo bili zajedno. I dalje mi je bila draga ali sam se ustručavao da
preduzmem nešto ozbiljnije, jer sa njene strane nisam prepoznavao leptiriće.

Sreo sam je jednom na ulici pa smo malo popričali. Studirala je hortikulturu.
Nikako da joj kažem koliko sam je voleo i koliko mi je nedostajala. Još jednom sam
je, poslednji put, video u prolazu, šetala je sa visokim muškarcem držeći ga pod ruku.
On mi je nešto bio poznat, kao da je bio iz mog bivšeg komšiluka.

domatrios

​