domatrios

Античке приче

(текст објављен 2009 на Историји Балкана)

У последње време сам пратио неке блогове, па Јутјуб и слично, и између осталог
борбу око такозваног "Македонског питања". По том питању нисам навијач из
више разлога, а до тих дискусија сам долазио тако што сам преко Гугла тражио
неке појмове који се налазе у озбиљнијим текстовима. Резултати претраге су у већини
случајева водили ка форумима према чијим садржајима имам приличну резерву.

Познати су профили учесника таквих форума, а такође и ниво дискусија. Једни се
по први пут сусрећу са неким темама, док други заступају непромењиве ставове
користећи као аргументе интернет садржаје. У већини су то млађи људи - средња
школа и студенти - те понеки "залутали". Било би можда погрешно закључити да
на тим младим људима лежи будућност неке средине, јер на жалост постоје каунтери
(бројачи) посета неком форуму и евиденција о активним учесницима.

Није ми намера да минимализујем било какве активности на интернету, јер оне
могу много брже него неки други медији (радио, тв, штампа и друго) да нарасту
до незамисливих граница, питање је само времена и квантитативне акумулације.

Озбиљан знак да је ђаво однео шалу биће оног тренутка кад интернет буде омогућио
рушење неке владе. Мислим да нећемо дуго чекати тај тренутак. То ће изазвати
ригорозну контролу интернет комуникације и протока садржаја. Они који у то нису
убеђени, вероватно су им промакле информације о ограничавању садржаја на
интернету у многим земљама. Пре неколико дана интернет афера у Енглеској са
ЦД омотом, да не причамо о Кини и сличним земљама, а имамо скорашњи случај и
у Црној Гори. Неко би могао да каже да су то појединачнин случајеви, али како се
они повећавају, могућ је убрзани раст геометријском прогресијом.

Да се вратимо на почетак теме. Која је суштина "Македонског - и осталих - питања"?
Форму видимо: шта је старије, шта је чије, и чији је већи. Археолошке локације се
откопавају, па се закопавају - на званичном нивоу. Локације се преименују - од
Егеја (Aigeai) у Вергине. Наређење одозго. Разлог? Егеја је била македонска
престоница пре Пеле, па како се Егеја налази јужније од Пеле у Тесалији, опасно
се приближивши Олимпу које је било средиште хеленских богова, што треба
разликовати од Ахејске теогоније, о чему ће бити речи другом приликом.

Да ли се ради само о територијалним претензијама? Није спорно да су те претензије
само средство у једној компликованој игри на међународном плану. Македонија
(садашња) је производ комунистичког система и она му никада неће рећи заслужено
хвала, због истовремене деструктивности коју је он на њу извршио, као уосталом
што је случај и са свим осталим републикама бивше заједнице. Македонију притиска
галопирајући пораст албанског етникума, па је очигледан и разумљив фрустрирајући
осећај код обичног народа.

Колико је данас код њих изражен став да су за ову ситуацију криви Срби или Србија
а што је раније било очигледније, не могу да дам одговор. У сваком случају дежурни
кривац ће то великодушно да изтолерише (као и у случају признавања Косова).
То више говори о бедној македонској власти која зарад личних интереса напада Србију
иако има много веће проблеме пред којима затвара очи.

Већ сам споменуо проблеме са Албанцима. Одцепљење западног дела Македоније је
само питање времена. Бугари сматрају да Македонци говоре бугарским језиком и да
териториј припада њима. Србији у овом моменту Македонија са својим проблемима
уопште није потребна, јер има довољно својих које треба да реши. Нимало безначајан
проблем Македонији ствара Грчка која (за почетак) жели да Македонији одузме име.

Уколико би Грци у томе успели - како би се онда звала Македонија и Македонци?
Јужна Србија и Старосрби? То се не би десило, јер у игри постоји још један "играч",
а то је међународна заједница којој то не би одговарало, јер користећи опробани
метод divide et impera, држи Македонију на пладњу у њеним нестабилним границама
онолико дуго колико јој интереси буду одговарали.

За неку државу свакако није пријатно мишљење о себи као о неком безвредном
фактору који је предмет међународне трговине. У односу на то Грчка жели да појача
слику пред међународном заједницом, као колевци западне цивилизације, којој би
међународна заједница требала бити вечито дужна. У том смислу покушава да
оправда настојање да уједини простор који је заузимала античка Македонија и који
би наравно припао њој. Тај простор подразумева садашњу Македонију, југоисточни
део Албаније (цео Епир) и југозападни део Бугарске, уз подразумевани део северне
Грчке.

Међународна заједница је поред заслуга Грчке имала и неке друге значајније интересе.
Након Балканских ратова добила је новог миљеника Турску. Њен заокрет према западу
их је толико усхитио да су се просто утркивали у додворавању новом појачању. То се
види по томе што је Турска добила европски део на Балакану, питање је да ли је то
само због руске опасности, или је ту било још нечег. Као уступак Турској се може
сматрати и нерешавање кипарског проблема као и спечавање да се донесе оцена о
геноцидности Турске према Јерменима.

Чињеница је да комунистичка власт није дозвољавала покретање аутохтонискичких
истраживања и изјашњавања. Познато је да је некадашња УДБА "посећивала" одређене
професоре и писце, било зависне или независне, те их убеђивала да "прескоче" такве
теме. Након другог светског рата велик број врхунских стручњака Београдског
универзитета је "очишћен", а та пракса се наставила и даље. Штампање одређених
књига је забрањено, а приватно издаваштво је било незамисливо. Тада се увело правило
тражења потврдног мишљења од корумпираних академика који су уз службен
користили и мотиве личног интереса.

Нашем светски признатом филологу Милану Будимиру било је ускраћено било какво
суделовање у филолошким комисијама државног типа. Као један од оснивача српске
википедије имао сам великих проблема кад сам указивао на неке "заслужене" српске
научнике, као на највеће битанге и цинкароше, који су до својих положаја дошли уз
лични допринос елиминације конкуренције користећи комунистички апарат.

Пред нову годину у Београду је отворена изложба Винчанске културе, траје до Божића
и свакако ћу је обићи. Оно што је овде интересантно јесте да је кустосица изложбе,
заборавио сам јој име, на ТВ изјавила да за шаре на керамици тврди да нису писмо.
А на питање зашто су изложена само два примерка керамике, одговорила је да је то
због тога да се јавност не наведе на погрешно закључивање. Која је то, благо речено,
неопевана глупача! Баш ме занима на основу какве научне анализе износи своју тврдњу?

Ни данашња Македонија није имуна на овакве бисере. Колико видим на МКТВ Сат у
наглом порасту је издавање аутохтонистичке литературе, углавном су аутори
отпуштени професори и други који нису на линији, као Ангелина Маркус, Васил Иљов,
Михајло Миновски, Блаже Ристовски и други. Уочљиво се примећује претеривање у
тим њиховим настојањима. Из свега овог закључујем да је постало касно.

Са друге стране "службени" научници оркестрирано певају како би за Македонију
било најбоље да се "преименува" у Скопљанску или Вардарску републику, јер ће тако
бити призната и примљена у Европу, чиме би "сви" профитирали.

Питање је дакле - бити идеалиста или прагматичан?

доматриос
.