LonČe

Одсекла сам косу.
Напудерисала боре да се разлистају ко лишће на светлуцавом сунцу
Црвеним ружом замаскирала усне свенуле… немоћне
Душу сам ко папир згужвала, разлила се ко пепео на поветарцу
Срце сам поделила на неподељиво, камен и стену
Уместо ципела на стопала посејала тамјанику твог корака
Офарбала предзнаке хармонијом непостојећег

И опет, одсекла косу.
Зазидала сам ту мапу што сваки дан нови пут дуби по кожи,
да не нађем ту стазу повратка
кад нестао је удах мога издаха



®