Zar je tako moralo biti (ljubavna priča)
Postavio
, 13-10-2015 u 01:58 (2920 Pregleda)
Zar je tako moralo biti
(ljubavna priča)
Neki kažu da sam bolestan. Drugi da sam uvrnut. Neki se odvažio pa rekao da mi nedostaje seks. Dobro da mu njušku nisam spljeskao. Pa ipak, ako stavim ruku na srce, moram priznati da su svi oni - u pravu! Ipak, samo delom. Vide oni da tu ima nečeg, nečeg što oni ne razumeju, nečeg što oni ne prepoznaju. Nečeg njima stranog. Pa tome pripisuju neke njihove lične more. Šta bi to moglo da bude?
U daljem tekstu će se to samo otkriti. Ali ne baš svima, već samo onima koji razmišljaju kao ja. Ubeđen sam da nisam jedini. Takvima je ovo pisanje i namenjeno. Ono o čemu se radi ja zovem psihološka interferencija. Ili manje stručnim rečnikom - titranje u isti glas.
Lutam internetom kao pokisli pas, kao izgubljena duša - tražeći sebe. Nisam pristalica rijalitija ni konzumiranja droge. Ali iskreno, protiv toga nemam ništa. Neki su stekli doktorske titule pišući protiv toga. Na to gledam drugačije. Ljudi konzumiraju ono što im je dostupno, ono što vole. A samo licemeri daju sebi za pravo da to osuđuju.
A šta ja to volim? Nasmejaćete se. Ono malo zvonce u mojoj glavi, koje se nalazi između očiju i malog mozga, šćućureno pored senzora za titraje srca.
Kad sam naišao na prvu fotografiju na flickr-u nisam čuo to moje zvonce da je pustilo glasa. Možda i zato što mi je stalno puštena muzika. Gledam sliku sa nekom grimasom na usni, razmišljajući šta da radim, da li da je pinujem na Pinterest, ili ipak ne. Ma šta ima veze, pinovaću je, šta košta, ako mi se ne bude uklapala u kolekciju koju pravim, uvek je mogu ukloniti.
Klik! Ali malo sutra. Dobijem obavštenje da autor fotografije ne dozvoljava šerovanje (delenje). Pazi, molim te! U redu. Neka. Ima leka. Kažu naši stari: preko preče, a naokolo bliže. Kliknem dugme za daunload. Ne trza ni ovde.
E ovo je već počelo da mi diže temperaturu i onaj muški inat. Dakle preostalo je Printscreen, crop i save, i e voila. Ove tehnikalije su vam verovatno poznate i dosadne za čitanje, ali sam ih morao spomenuti da bih objasnio kako sam se mnogo više od uobičajenog zadržao na toj fotografiji (kasnije i na ostalima). Koncentrišući se na operaciju presnimavanja, jedva sam registrovao da ono moje malo zvonce ne prestaje da zvoni.
Dobro, dobro, kažem i njemu i sebi, kao kad me ujutro budi budilnik.
Ben Dietschi.jpgFotografija je snimljena, kao i ostale povezane sa njom. A sada da vidimo ko je autor i zašto cicijaši sa svojim radovima. James Dawson je matori kanadski jarac u kantri fazonu. Ima svoj studio u Torontu gde pravi portrete. Voli prirodu i zgrade pa tu skida detalje. Nezaobilazni je posetilac koncerata sa pop i kantri muzikom. Napravio je veliku kolekciju fotografija sa muzičarima. Tako se sprijateljio sa svojim zemljakom Benom. Ben svira saksofon, uglavnom moderni džez ali se bavi i komponovanjem. Odslušao sam nekoliko njegovih kompozicija i primetio da u svoje radove ubacuje dosta elemenata klasične muzike.
Ben Diettchi je kanadski muzičar, saksofonist i kompozitor. Više na bendietschi.com
Ben and Tori 2.jpgFotografu Džejmsu posao je postajao jednoličan, zarada je jenjavala pa je počeo razmišljati o tome čime bi još mogao da se bavi, da bi upotpunio kućni budžet. Jednom prilikom je sreo Bena koji je bio u društvu svoje devojke Tori. Mislim da je Tori nadimak od Viktorija, jako lepog imena.
Fotografija odražava realnu osećajnost i nežnost ovog para koja nas ne ostavlja ravnodušnim.
Gledajući ih, Džejms nije mogao da se otme utisku kako u svom životu nije imao prilike da vidi jedan par koji ne samo da odgovaraju jedno drugome kao da ih je sam Svevišnji sastavio, već iz njih izlazi jedna zarazno nežna energija koja, iako je upućena međusobno, dosiže i do gledaoca obuhvatajući ga takvom nežnošću da mora da se topi bez obzira koliko nastojao da se tome odupre.
Svaki dobar fotograf ima sposobnost da registruje govor tela i one sitne detalje koje čine razliku između dosadno prosečno i onog nečeg specijalnog što ih izdvaja među hiljadama naizgled sličnih.
Nije izdržao a da ih ne pita koliko dugo se zabavljaju i šta planiraju u budućnosti. Dobio je najlogičniji mogući odgovor - da će se venčati.
Čestitao im je izražavajući neskriveno zadovoljstvo. Gledajući ih koliko su skladan par, sinula mu je jedna ideja. Rekao im je da se bavi mišlju da počne da se bavi i svadbenim fotografijama. Pitao ih je da li bi pristali kao njegov doprinos njihovoj vezi da napravi seriju probnih fotografija za venčanje. Pristali su s radošću.
Samo snimanje je proteklo bez ikakvih problema. Neopterećeni pravom situacijom svadbene napetosti, prirodno fotogenični, veoma opušteni i iskreno zaljubljeni, to nije moglo da promakne objektivu fotoaparata. Džejms nije morao da posebno interveniše, samo na poneki detalj, tu i tamo, atmosfera je bila autentična, nije imao posla sa manekenima koji loše glume.
Džejms je fotografijama bio zadovoljan, ali ga je zanimalo mišljenje i spoljnog sveta. Izabrao je nekoliko fotografija i postavio na Flickr. Iznenadio se kad je video koliko je pozitivnih reakcija dobio na svom blogu.
Takođe je dobio i podršku da počne da se bavi svadbama iako je on pokazivao priličnu suzdržanost. Vreme je prolazilo kad je dobio jedan oduševljen komentar posetioca bloga, koji je diveći se i fotografu i samom paru zapitao da li ima šanse da fotograf napravi neku fotografiju njihovog poljupca. Odgovor je bio iznenađujući:
No kiss shot ... they aren't together any longer :(
Neće biti fotografije poljupca. Ben i Tori nisu više zajedno.
Zar je tako moralo biti?
Kraj
Autor: domatrios
Priča je stvarna sa neophodnim dodacima da bi se upotpunile praznine i postigla zaokružena celina.
Tori.JPG
Tori, prekrasna mlada devojka sa divnim nebesko plavim očima.
Ponudu fotografa da postane foto model je odbila, odgovorivši da samo želi biti voljena.
Džejms je ovu fotografiju napravio u njenoj bašti. Duboko verujem da joj se želja ispunila.