Пркос

Zelim da
odes,al` da mi se vratis, kad zadrhti misao a uzdah zaboli.....da se na odsjaju
dlana mokrog...stvoris..... ko oreol koprene...svih mastanja mojih.Jer tada kad odes.....odnosis sve
moje.....poglede snene...zeljom opijene....dusnik sto se susi.....i sapatom
zove....vrati mi se ....dodji...jedino milo moje.A kako da kazem sebi....da
zelim da mi se vratis....kako da opravdam sve reci.....koje cine da patim...a
rekla,pomislila sam, nestani...i nemoj
da se vratis.U kom paklu da gorim...da sagorim i ugarak bola....da iskrljestim
zle duhove...da uramljen sto gleda me nezno.....bude i ne bude on?.Hoces li mi
reci...suzo isplakana....sta mi to cinis....i hocu i necu.....buru
osecaja...otimas mi danas....vec sutra ce tuga....ponovo me sresti?.I ne daj mi
vise da pustim glasa...ruke mi konopcima vezi....iscupaj mi srce.....oko
zatvori....i tada opet znacu, da u ramu stoji....on, sto mi prica....iscupano
srce...vratice u nedra....udahnuce zivot....jer zna da ga volim.....zato sto
postoji.

Prkos