View RSS Feed

LonČe

Daljina

Oceni tekst



Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali.
Jednom smo se telima dodirnuli, i to je dovoljno za našu daljinu, i za našu tugu.
Zbog vikanja i svađe oterali smo najlepše reči. Dopadali smo se pre nego što nam je vreme bilo.
Slagale su nam se slučajnosti, sudarao nam se rizik.
Daljina nam se ušuljala u ljubav i, skoro, a neprimetno, ja sam te i dalje držao za ruke iako su nam blizine bile daleko.
Trenuci zagljaja su ostajali prazni. Sva čekanja na tebe nemo su stajala.
Tvoje usne, dodiri i reči u trenutku sećanja su letela. Postali smo stranci, tamo neki, daleki ljubavnici.
Ni slučajni prolaznici.
Mi smo prijatelji koji su nastali uz prve poglede i poljupce.
Tajne smo uz osmeh čuvali.
Poljupce mrakom branili.
Dodire pod ćebetom sakrivali.
Ti i ja smo stranci koji mrzim te volimo! Ono što je nekad bilo poljupcima nežno, sada je u alkohol sa tugom pretvoreno.
Ti i ja najbolje umemo prolaznost. Naučeni smo da nismo jedno za drugo, al' znamo da se volimo.
Pustio sam nas da umremo, ti mirisom i pogledom ne dopuštaš, izgubismo se a da srca nismo upoznali.
Povređujemo se jer smo nemoćni da ljubav volimo.
Voleo bih da se Daljina plaši tebe i mene.


Дабетић Иван


Komentara