domatrios

Knjige



Fotografija sa temom čitanja ima ooogroman broj. Bilo bi potpuno beskorisno sve njih
sakupiti i čuvati.
To me podsetilo da vam nešto ispričam.


Devojka je svom momku stalno govorila kako strašno voli da čita, kako je njoj knjiga
najbolji prijatelj, kako je u njima sadržana mudrost celog sveta itd. On se prilično
uspešno bavio biznisom, a za knjigu nikad nije imao "vremena", tako da se ta tema i
nije često pojavljivala u njihovoj konverzaciji. Devojci je ta tema očigledno nedostajala,
jer nije propuštala ni jednu priliku da u nekom kontekstu knjigu spomene.


Vreme je prolazilo. Bližila se godišnjica njihovog zabavljanja. Malo pre toga on je imao
jedan zanimljiv poslovni "dil" za koji je mislio da će perfekto odgovarati situaciji.
Došao je i taj dan. Sa skromnim buketom cveća popeo se na sprat gde je devojka
stanovala. Nakon poljubaca čestitanja ušli su u njenu sobu.


- Imam iznenađenje za tebe - obratio joj se.
Lice jos se ozarilo. - Kakvo? - zapitala je.
- Pogledaj kroz prozor - izrekao je sa značajnim tonom u glasu.
Ona se približi prozoru koji je gledao na ulicu.
- Ne vidim ništa - odgovori sa rezignacijom.
- Baš ništa? - upita on.
- Samo neki veliki šleper -
- To nije običan šleper - odgovori on.
- Nego kakav je? - upita ona ništa ne shvatajući.
- Draga, taj šleper je krcat knjiga koje poklanjam tebi!
Na trenutak je zastala. Najpre je probledela, razgoračila je oči i počela da menja boje na licu.
Kad je dobila izgled besne mačke, proderala se:
- Napolje iz moje kuće! I da te moje oči više nikada ne vide. Ni tebe ni tvoj šleper.


Naravno, sada mi možemo da nagađamo kako je ova priča završila.


Ako je i bilo prave ljubavi, vezi je definitivno došao kraj.
A ako nije bilo, možda je materijalna strana presudila da ostanu srećni zajedno.


domatrios