domatrios

Ekaterina Svetlichnaya

Ljubav je samo san

Harkov je veoma lep grad sa svom tragičnošću koja ga prati ne samo u poslednje vreme.
Ime je dobio po manjoj reci na kojoj leži a koju ukrajinci zovu Rika Harkov. Sa svojim
brežuljcima i rekama dosta me podseća na Beograd. Nema ulice kojom nisam prošao,
sva šetališta od centra grada do obala reka. Obišao sam sve parkove, pogotovo onaj
univerzitetski. Jednu ulicu sam nekoliko puta posećivao, zagledao se u prozore,
u dvorišta - ali nju nisam video.

Da li sam u to vreme to stvarno bio ja, ili je to bilo neko drugo moje ja?
Moja komšinica Ela reče da se čuvam ukrajinki, jer one gledaju samo materijalni interes.
Nije razumela moja objašnjenja da uopšte nije reč o tome, nego o lupanju srca i snovima
koje snivam na javi. Osećao sam se kao neiskusni klinac. Morao sam da pomirim za mene
nespojive kontradiktornosti - vašarska plesačica i odlična studentkinja elektrotehnike
koja govori nekoliko stranih jezika?

Tada sam bio u nekom sentimentalno osamljeničkom raspoloženju. Nisam bio depresivan,
daleko od toga. Obično takvo stanje koristim u stvaralačkom smeru. Čitam, pišem,
proučavam. Da bih iskazao svoja osećanja sakupljao sam fotografije devojaka koje na
licu imaju neki poseban izraz koji sam ja definisao kao nostalgično zaneseni. Naravno
da bi to sve skupa imalo nekog smisla, to mora da se uskladi sa odgovarajućom muzičkom
atmosferom. To je onaj gornji video. To je bio već drugi u nizu sa naslovom Nema
osećanja (Mute feelings). Za pet godina 327 poseta. Da li mislite da me to nešto posebno
uzbuđuje? Naravno da ne. To me ne zanima, jer sam to pravio za svoju dušu. Ostali moji
videovi imaju preko milion poseta. Nisam ni njih pravio zbog popularnosti, tako se desilo.
Negde u sredini ovog videa ima jedna smeđokosa sa sjajnim plavim očima.

"Ima jedna mala, ne da mi mira", u ovom slučaju reč je bila o očima. Nisu mi davale mira,
opčinile su me sasvim. U mojim grudima nešto je počelo da se kuva. Ko je ona? Šanse da
to saznam bile su minimalne. Nisam imao ama baš nikakav podatak koji bi mi pomogao da
to saznam. Pokušao sam da se setim odakle sam to "skinuo". Nije pomoglo. Tada nije bilo
opcije Google Image Search. Tražeći poreklo i ostalih fotografija setim se da sam ih
skidao sa jednog ruskog sajta koji se bavi modnom fotografijom. Bingo! Saznam ime
fotografa, a petražujući radove pod njegovim imenom nađem još nekoliko fotografija
tog njegovog modela. Ime joj je bilo Katrin. Prekrasno ime!

Ja ni pet ni šest odmah mu pošaljem email hvaleći njegovo majstorstvo. Želeći i da
saznam nešto više o njoj, rekoh mu da bih želeo da napravim video o njoj ali da bi bilo
dobro da imam neku vrstu dopuštenja. Uputio me je na sajt Fireshow Pantera, da se
njima obratim. Ne časeći ni časka obratim se ja njima. Dobijem odgovor da kad završim
i objavim video da ih o tome obavestim.

Počeo sam da trljam ruke. Moj san ima šanse da se ostvari. Danonoćno sam pretraživao
internet. Počitao sam sve moguće tekstove na ruskom koji su se time bavili. Editovao
fotografije, birao muziku.

Možete zamisliti koliko je (video ispod) bilo moje iznenađenje kad sam video njen komentar:
KatrinWild > Thank you. I'm touched and surprised.
Srce mi je lupalo, mozak mi nije radio, samo sam odgovorio:
I... I... I... I'm speechless. You welcome. Nice to see... talk to you.
Počelo je naše dopisivanje.

Jednom je spomenula kako obožava francuski jezik. Tada mi je pala jedna ludačka ideja.
Da joj napišem ljubavno pismo na francuskom. Lakše je to reći nego učiniti. Problem je u
tome što ja ne znam francuski. Ali, zar to za mene može biti prepreka? U tom pismu sam
želeo da opišem kako obožavam njene oči. Opet je počelo pretraživanje interneta. Budući
da znam italijanski počeo sam da obilazim sajtove gde se govori o ljubavi, pa onda te i
slične izraze tražio na francuskim sajtovima. Pismo je bilo i više nego ubedljivo s moje
strane.

Nakon nekog vremena odgovori s njene strane postajali su ređi, dok nisu potpuno prestali.

Od ljubavi ostao je samo san.
Ali san koji u meni još živi.


domatrios
.