Padalica

a što teta Jelena viče na nas?

Ovde je skoro sve jasno, osim jednog. Šta će Jeleni takav koji tuče njeno dete.
Možda bih mogao to da razumem ako pokušam, ali zašto bi.
Neko jednom reče: svako dobro delo mora biti kažnjeno.

Ne vidim na osnovu cega si zakljucio da je u pitanju ''neko'' Jelenin

Pri kraju samog teksta, odnosno ja bih to nazvao priče iako je taj naziv na samoj granici,
postoji sledeća rečenica:

"Pa nek si vršnjak-nasilnik, komšija iz susedne zgrade, rođak, ortak, učitelj, slučajni prolaznik ili običan kreten."

Neko bi pomislio da je tekst upućen bilo kojem muškarcu koji se ne ponaša na odgovarajući način.
Bez obzira što poznajem Jelenin rad i njen harmoničan život, pažljivim čitanjem teksta oseća se krik koji Jelena
upućuje u ime svih majki. To je i Rosa registrovala kad je rekla zašto Jelena viče na nas.

Osećaj bunta je duboko ličan i doživljen na takav način da bi se pre moglo govoriti o konkretnoj osobi
bez obzira da li je realna ili fiktivna. Na kraju bih spomenuo jedan Jelenin citat koji doprinosi mom gornjem zaključku:

"Sve što me je ujelo, sama sam hranila"

Da, ali meni je ta recenica govorila da su takvi nasilnici svuda oko nas, da moze biti bilo ko iz okruzenja, zato mi je bilo nelogicno kada si zakljucio da je taj neko '' Jelenin ''.
I da, ovo jeste krik u ime svih majki.
Sve postaje licno kada majka pocinje da strepi svaki put kada joj dete izadje na ulicu, ode u skolu ili jednostavno do prodavnice. Drustvo je postalo bolesno, nasilje je na izuzetno visokom nivou, a frustrirani bolesnici sa neprekindim zutim minutama se nalaze iza svakog coska. Sada je lakse potegnuti noz ili pistolj nego se upustiti u verbalnu svadju. I onda strepnja raste...
Ja prva, kao majka muskog deteta u nezgodnim godinama, shvatam licno i licno me pogadja kada decak izvrsi samoubistvo zvog maltretiranja u skoli, kada nadrndani mladic prebije pesaka samo zato sto je sporo presao ulicu i kada jednostavno svako pogresno mesto i vreme moze da oduzme mlad zivot.

Realan je strah roditelja (u ovom alučaju majke) za bezbednost deteta.
Ti si, Padalice, ovde spomenula društvene okolnosti koje koje nas stalno podsećaju na tu realnost.
Budući da njih ne možemo promeniti, ostaje nam da pokušamo da taj srah držimo pod kontrolom.
Dete jeste izloženo riskantnim situacijama, i najnevinije igre mogu poći po zlu.

U tom kontekstu i sam roditelj je u opasnosti od sopstvenog straha. On utiče na naše ponašanje
koje se negativno reflektuje na dete. Deca ne razumeju naše strahove i sa pravom smatraju da njime
gušimo njihovu slobodu bez obzira na našu dobru nameru. U pubertetu su skloni da eksperimentišu
sa stvarima koje se nama ni malo ne dopadaju. Neki roditelji nisu u stanju, a drugi su srećni koji mogu
da razgovaraju sa decom o zajedničkim problemima (i dece i roditelja).

...

...

Ajde da malo razvedrim ovaj tekst.
Podsetio sam se na jednu situaciju pre ohoho godina u doba konzervativizma.
U dnevnom boravku žena spusti telefonsku slušalicu i okrene se mužu.
- Javila se ćerka (18 g.) samo da nam javi da će (po prvi put) prespavati kod momka.
Nemo su se pogledali. Bilo je lepo što se javila da ne brinu. Znaju gde je, znaju koliko će biti tamo...
Ali jedno pitanje je visilo u vazduhu:
- A šta će tamo da rade?

Zato je uloga oca,jako bitna u odrastanju muškog deteta,jal,ako već pričamo o dečacima..a ako pričamo o punoletnim osobama muškog pola,jal,ondaK pored te očinske figure ulogu igra i država,odnosno vojska. A ne da se danas majke brinu na koju im je stranu dete zalizalo kosu i da li je namazao kremu za ruke Inače,tekst je jako loš,prepun nasilja,nepotrebne paranoje..inače,imam ovakve primere u bližoj rodbini,verujte ovakve osobe koje razmišljaju na ovakav način pre će napraviti pakao od života tom muškom detetu,nego li onom "ko samo uperi prstom na njega
ne mogu više da pišem,iznervirala sam se

Ja sam sustinu videla ovde...

''Ako ti ne odgovara, preskoči ga. Ako ti se ne sviđa, ne gledaj ga i ne slušaj ga. Ako ti treba vreća za boks, udri u svoj razlog, ne u moje dete.''

Daleko sam od toga da decu treba cuvati pod staklenim zvonom, najmanji problem je prespavati kod momka ili devojke;, probati prvi alkohol, potuci se, praviti svoje greske i sticati svoja iskustva. Praviti svoje izbore...
Moje je da ga vaspitam da bude covek,kulturan, vaspitan,odgovoran, bez straha od samog zivota , a zivot ce vec da ga siba manje ili vise.
Moj zakljucak je
Ako sam mu ja dala zivot, ja ga ocuvala i napravila coveka od njega, ko si ti i s kojim pravom unistavas njegov zivot samo zato sto Ti mislis da Ti to mozes?
Teks je uperen ka nasilnicima bilo koje vrste i vise je krik majke koja je toliko frustrirana cinjenicom da mora ko lavica da brani svoje mladunce, nego sto je paranoja.
U svakom slucaju, razlicitost shvatanja je dobra stvar