LonČe

Kada je Džejk čuo od svoje prijateljice da se njegov najbolji prijatelj Ernest ljubi u Parizu sa njegovom simpatijom Klarom, nagnuo je flašu alkohola, potom uzeo pištolj i ubio se. Čuvši Henri, Džejkov brat, vest da je izgubio brata, i on se takođe ubio. Ubio se i Klarin brat, Džošua, koji je bio gej i koji je bio potajno zaljubljen u Henrija.
Klara je napisala oproštajno pismo u kom piše da je izgubila dve svoje najveće ljubavi, Džejka i, brata Džošuu, potom se ubila iz očevog pištolja na sred Trga u Parizu.
Ernest se posle tri dana vratio iz Berlina. Saznao je od Džejkove prijateljice da je izgubio svog najboljeg prijatelja. Deprimiran vešću, Ernest je počeo da piše roman o životu i smrti Džejka kao omaž svom najboljem i jedinom istinskom prijatelju kojeg je imao. Takođe je u roman ubacio Henrija, Klaru i Džošuu. Njihova tragična smrt inspirisala ga je da napiše remek delo, ljubavnu dramu, koja se zove "Smrt je ubila Ljubav u Parizu" koja se prevela na trideset dva jezika, a po istoimenom romanu odigrava se i pozorišni komad širom sveta.
Jedanaest godina kasnije, proslavljeni satiričar, dramaturg i romanopisac, Ernest, saznaje da je Džejkova prijateljica izmislila priču da su se On i Klara ljubili u Parizu jer je bila bolesno ljubomorna, opsednuta i nesrećno zaljubljena u Džejka. To je Ernestu i Džejkova prijateljica lično priznala u pismu koje mu je poslala na adresu.
Kako ga je Sećanje pristiglo a bol mu srce stezalo, Ernest je, povučen besom i savešću koje mu ne da mira, tri meseca, dve nedelje i četiri dana bio zatvoren u svojoj garsonjeri, u siromašnom predgrađu Pariza. Bar su komšije tvrdile da nije toliko dugo napuštao stan.
Policija ga je posle sedam dana našla samog u stanu, mrtvog. Komšije su znale da se Ernest opijao, a veruje se da je doživeo srčani udar tokom pijanstva. Nije imao rođake, porodicu niti prijatelje. Bio je samac. Ernest je za tri i po meseca napisao drugu knjigu, koja nosi naziv "Nije Smrt kriva za Ljubav. Već Laž!". Njegovo Drugo delo bilo je prodavanije od Prvog dela, a isto je stavljeno kao Drugi čin u pozorišnom komadu.
Dva dana kasnije pronašli su i testament koji je Ernest ostavio, u kojem je pisalo:
"Sva moja imovina, koju i nemam nešto naročito, i sav moj novac, kojeg imam mnogo, a koji mi nije bio potreban jer je novac ništa u poređenju sa prijateljstvom, poklanjam svim bibliotekama, pozorištima i pabovima u Parizu kako bi se u istim sklapala i čuvala prijateljstva. Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije!"
U potpisu:
- Prijatelj Ernest"
Ljudi koji su upoznati sa ovom pričom, i njegovim delima, veruju da je Ernest mislio u testamentu na "Đavola" - Džejkovu prijateljicu, čije ime niko ne zna, a koja je ušla u njegov život i "ubila" ga priznanjem. Takođe "Džejkova prijateljica" je postala sinonim za ljubomoru koja može "ubiti" čoveka. Dok s druge strane jedan deo ljudi, koji ne izlaze iz pabova, veruje da je Ernest mislio na "Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije" - alkohol koji ga je ubio.



Svojeručni potpis: Дабетић Иван