domatrios

JESENJE LIŠĆE

Napisati ljubavnu priču o paru koji se nikada nisu sreli i nisu znali jedno za drugog je prosto
nemoguće. Ako ne za Nobelovu to bi svakako bilo za Pulicerovu nagradu kad bi neko uspeo.
Kako nemam takvih ambicija ništa me ne košta da pokušam. Iskreno da kažem krajnji rezultat
ni meni nije jasan.

Kako da počnem?
Sa: sreli su se jednog dana, kad se to nikada nije desilo?
Hajde da počnem hronološki.

25 May 1873 je bio dan kad se rodio mali Arči. Od malih nogu je počeo da uči muziku.
Kao talentovan muzičar oformio je svoj orkestar kojim je izvodio klasičnu muziku. Paralelno s tim
počeo je i sa komponovanjem. Postao je veoma popularan i rado izvođen.

Postao je poznat kao kralj engleskog valcera. Jedan njegov valcer "Hiljadu poljubaca" je dobio
naslov igrom slučaja. To se desilo kad je njegov prijatelj ugledavši lepu devojku koja je ušla u
prostoriju rekao: ona je vredna hiljadu poljubaca. Taj valcer je Čarli Čaplin iskoristio kao pratnju
u svom nemom filmu "The Gold Rush" (zlatna groznica).

Arči je napisao još hitova, pre i posle prvog svetkog rata, kao što su Dreaming (sanjarenje),
Visions of Salome (1909), Charming, i druge.

Ima li Arči veze sa Titanikom? Ne, nije bio na njemu i preživeo, ali je bilo nešto njegovo što je
preživelo. 1908. Arči je komponovao valcer pod naslovom Songe d’Automne (jesenji san).
Prema kazivanjima preživelih sa Titanika, taj valcer je bio poslednji koji se svirao u sali pre nego
je brod potonuo (14. April 1912).

Kako je zvučala ta muzika tada možete čuti ovde.
http://www.encyclopedia-titanica.org/media/audio/songe-d-automne.ram

Snimljeno sredinom 1912 na Edisonovom cilindru pa je kvalitet prilično loš.
Čaplin je i tu melodiju iskoristio u gore navedenom filmu.

Neobično je za taj muzički komad da je glavna melodija pisana u molskom ključu sa niskim
tenor registrom.
Arčibald Rojs je umro 1963.

Vera se 1890 rodila u Čanadu, kao najstarija od četvoro dece. Desetak godina kasnije se
porodica preselila u Novi sad. Počela je da pohađala muzičke časove. Vera se odmah posle
završene trgovačke akademije zaposlila u radnji za prodaju nameštaja "Herman i Bote" u
Novom Sadu.

Njena sestra Olga je rekla da je Vera imala neobično lep alt, a umela je da svira i na gitari i
harmonijumu. Zbog takvog dara angažovali su je, poneki put, da peva na pozornici u komadima
s pevanjem u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.

Po godinama objavljivanja Verinih pesama u časopisima može se zaključiti da je ona počela
da piše još u petnaestoj a prestala da se bavi poezijom u dvadesetoj godini. Zašto je prestala
da piše?

Valja znati da je to bilo vreme kada je devojci bilo dozvoljeno da se muzikom i pesništvom
bavi samo krišom - Prema bledim sećanjima bratanice i njene sestre Olge Vera se u Novom
Sadu upoznala sa mladim poljskim lekarom Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo
u obostranu ljubav koja je krunisana brakom. Verovatno zbog ratova, Balkanskog i Prvog
svetskog, lekar Pujdakovski je ubrzo, zajedno sa Verom, otputovao u svoju domovinu. Vera se u
Novi Sad vratila pre kraja Prvog svetskog rata, a mladi lekar joj se više nikada nije javio.
Ona više nije ispevala ni jednu pesmu.

Ni kasnije o sudbini mladog lekara nije ništa saznala. Preselila se u Beograd. Umrla je, bolje
reći uvenula, tiho i tužno 1932. godine. Vera Tornjanski je sahranjena na Novom groblju u
Beogradu, ali se ne zna gde joj je grob.

Verina pesma u originalu - vidi sliku- pod nazivom "Pre rastanka" napisana 1908 u isto vreme
kad je Arči napisao Songe d’Automne, objavljena prvi put u časopisu "Ženski svet" 1909. godine
u Novom Sadu.

Do sada su ovo bili odvojeni putevi Arčija i Vere. Ono što mi za sada nije poznato, ali ću
nastaviti sa istraživanjem, jeste, ko ih je sastavio u jednu prekrasnu i setnu muzičku celinu,
za koju bi mnogi dali ruku u vatru da je čisto srpska. To njenu lepotu svakako ne umanjuje.


domatrios
(originalna kompozicija priče uz korištenje izvora)