domatrios

Смирај


Сунце је зашло. Осветљено небо и облаци дају још светла да се разазнају обриси
околине. Лагани поветарац доноси свежину после спарног дана. Пресијавање благих
таласа на морској површини доноси трептавост која се преноси на опуштеност
посматрача. Љубавни пар не говори много, загледани негде у даљину замишљају
снове које би волели да се остваре. Назиремо само обрис пара који осећају припадност
једно другом, припадност једној идеји која их чини једно. То једно су и ту где седе а
биће и кад устану и кад крену путем, пуни задовољства и осећаја испуњености.
Били су заједно где им је било лепо, пуни утисака, упијеног сунца и лепоте природе.
Напустиће место где су им се дружиле душе а отићи ће на неко од погледа интимније
место где ће тела моћи да им се изразе неспутано, носећи у себи упијену енергију
проведеног дана. А сутра? Можда их чекају обавезе, а можда имају на располагању
још један дан да буду скупа на неком другом месту са неким другим доживљајем,
али са истим држањем за руке, истим загрљајем, са истом вољеном особом поред себе.


доматриос