Пркос

Svojom
se toplinom u odaju snova sa sumrakom svakim necujno
zasanjas......uzdahnes u dusu sto zvezdama sapces...zelju i sto
hocu....pre jutra....svanuca.Hocu kao bajka, caroliju snenu ,da mesec
mi prica...i ne cuje niko...sto srce priziva....nemustim govorom.....da
daleku zvezdu....ljubi moje oko.A toliko zelim...da svaka mi zelja
....sto se dosad krila..... bude umivena...rumenilom zore...tek
rodjenog dana...izmaglicom jutra...suncem docekana.
i hocu da znas
...da te necu kriti...u suton veceri...prekrivacem ceznje,hocu da te
vide.....svi pogledi moji....ocarani..... zanosom....koraka lagune.Jer
.ne zelim sebe....kao kakvog stranca....u noci sto luta.....i
prosi....tudje snove......hocu da svoje ....u kociju od
bundeve....povezem u beskraj ,vasione moje.I ne zelim nikad da znam gde
cu stici...koliko ce put, trajati u meni....zelim da se snovi ....iz
besanih noci ,odenu u javu, zeljom doneseni.Hocu i ti ,da znas,da u
meni zivi.....sanak sto se sneva, svih godina ovih....da srce kad
kuca...ono pripoveda....moju odiseju...da znas da postojim.Od snova i
zelja satkanih od duse,mirisa lepote i radjanja dana...sto snovima
sanja nesvanuta jutra.... zelju sto se radja u povoju nada.I zelim i
hocu...cuj me ...tebi kazem...zelim da u svemu i sebe
pronadjes....nezno me za ruku, povedes u zelju....i tvoju i
moju.....snova epopeju.

Prkos