LonČe

Разлиставам се ко мајско узглавље јутра нашег првог, и ту на тим планинама, сунцокрети су окренули главу ка месецу,
док су се ко искусни морепловаци прсти играли порама,
тишина је поново заузела место између удаха и издаха… да живот обухвати


Обукла сам љубав у кошуљу што копча се на супротној страни од равнице,
дланом стегла тренутак који удишем да га занавек у те нервне завршетке себе зарежем,
да се њиме проњишем, ко прва и последња ал никад једина…
и опет је тишина господарила између удаха и издаха да живот обујми


надисаћу те се једном….


®