Пркос

Kada bih se opet ,ja, ponovo rodila
i sansu jos jednu od Boga dobila
prvo bi se njemu jako molila
da kolevku i ne ljulja.
Da mi se samo, tuga, ne bi ponovila.
Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla,
molila bih svevisnjeg pa ma gde posla
da pute mi moje sokoli i bodri,
da oblaci nadamnom ne budu modri,
vec sunce da pusti da me toplo greje
i ljubav po polju mom uvek da je seje.
A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada,
verovatno ista bila,kao sto sam sada
pa mozda i ne bih prozivela znati
treba ipak umeti i ne treba stati.
Ipak bih ja bila ovo,ovo sto sam sada,
nebih mogla biti ja, kao kakva klada,
koja ko bez duse i stida i srama
trazi sluge za usluge ,za druge ne haje
od zivota samo grabi,a nista ne daje.
E nemogu,pa i necu, da se opet radjam
sve sto volim volela bih,isto kao sada
ljude,zivot,vodu,nebo,da se vecno nadam,
i da uvek kao sada ,budna snove sanjam.



Prkos