Пркос

Moje su pesme samo moji snovi
prosanjani-ili tek zasanjani
moje su pesme,samo bolni krik
zivota i tuge,presahle u meni
sto kao u paklu,uzarenim grotlom
zlokobno se smesi,mojoj tuznoj seni.
Gde ja to stigoh,nepoznajem nikog
kome ruke pruzam,i koga to trazim
osmeh i pogled,slucajnog prolaznika
cemu se jos nadami cime se snazim?
I on ce pobeci,ne zeli me na putu
sklanja se u luku,kao da sam kuzna
nikome ni pesma od bola satkana
nije za slusati kad je nota tuzna.....

Prkos .