Meda89

Pelet kao ogrevni materijal iz godine u godinu postaje sve popularniji. Razlozi zašto se ljudi odlučuju na prelazak na pelet su mnogobrojni. Nije tajna da mnoge porodice u regionu dolazak zimskih meseci ne iščekuju radosno, već sa bojazni. Nabavka ogreva košta poprilično, a budžeti su i više nego ograničeni. Pelet je cenovno povoljan, ako je kvalitetan gori ujednačeno i ima visoku kalorijsku vrednost, te pruža konstantnu toplotu.
Kapacitete peleta su prepoznate i u industrijskim postrojenjima, gde se upotrebljava mnogo duže nego u domaćinstvima. Za dobrim peletom je velika potražnja na tržištu, a predviđa se da će se broj korisnika ovog alternativnog goriva u narednim godinama utrostručiti.
Šta je pelet?

Pelet je biorazgradivo, ekološko gorivo, koje se dobija preradom drvnih ostataka. Na taj način se postiže maksimalna iskorišćenost u svim segmentima drvne industrije. Nusprodukt je ogrevni materijal, koji se dobija uz minimalna ulaganja, a ima ogromne kapacitete.
Pelet ima valjkast, cilindrični oblik, dužine je od 1 do 3cm, a prečnika od 4mm do 1.2cm. Prepoznatljivi valjkasti oblik i male dimenzije čini da ga pakerice za pelet bez problema pakuju u vreće od 50 ili 250kg, a pojednostavljuje i proces loženja u automatizovanim kotlovima.
Pelet nastaje tako što se drvni otpaci, piljevina, korenje, melju i usitnjavaju, a zatim suše do željenog procenta vlage. Usitnjena smesa drveta se ubacuje u mašinu za proizvodnju peleta, koja se zove peletirka. U peletirci, na visokim temperaturama i pod pritiskom, drvo otpušta lignin, supstancu koja deluje kao lepak i povezuje komadiće drveta u valjkasti oblik.
Pelet je moguće proizvesti od svih vrsta drveta, ali bitno je da se ispoštuje propisani udeo mekog i tvrdog drveta, kako bi pelet iskazao svoj pun potencijal. Ipak, sve vrste drveta ne poseduju istu količinu lignina, te je prilikom proizvodnje neophodno dodavati hemikalije koje pomažu oblikovanje peleta.
Za najbolji pelet na tržištu važi pelet dobijen od drveta bukve, jer je 100% prirodnog porekla. Naime, bukva sadrži najviše lignina i nije joj potrebno dodavati nikakve hemijske supstance.
Kojim karakteristikama pelet duguje svoju popularnost?

Pelet se upotrebljava na svim kontinentima gde postoji potreba za ogrevnim materijalom, ali najveću potrošnju beleže Evropa i Amerika. Razlozi njegove masovne primene su sledeći:

• Pelet pomaže očuvanje životne sredine i jedino je ekološki prihvatljivo gorivo. Prilikom njegovog sagorevanja nastaje ista količina CO2 koju je drvo trošilo dok tokom svog životnog veka, te pelet važi za neutralne nosače CO2.
  
• Dim koji proizvodi sagorevanje ovog ogrevnog materijala nije toksičan.
  
• Prilikom sagorevanja peleta iskoristivost čvrste materije je čak 90%, dok je kod drugih čvrstih goriva, kao što su drvo ili ugalj, svega 70%.
  
• Gori ujednačeno sve vreme i daje visok nivo toplotne energije.
  
• Stalno čišćenje kotlova prilikom loženja je svakodnevica na koju smo navikli, međutim, ne i sa peletom. Kvalitetan pelet prilikom sagorevanja ostavlja svega 1% pepela, te se potreba za čišćenjem kotlova drastično smanjuje.
  
• Loženje se vrši u posebnim kotlovima koji su namenjeni za pelet. Kotlovi su automatizovani i sami dosipaju potrebnu količinu ogrevnog materijala, a moguće je i daljinsko upravljanje, kao i podešavanje vremena paljenja.
  
• Ako ložite na pelet klasični dimnjak vam nije potreban, jer dim može da izlazi i na najobičniju cev.
  
• Jedna od bitnih karakteristika peleta je i njegova cena. Naime, pelet je najekonomičnije gorivo na tržištu, a troši se znatno manja količina nego kada je reč o drugim ogrevnim materijalima.
  
• Jedna tona peleta menja 500l lož ulja, 4900 kWh potrošnje struje ili 450kg plina.

Kako se dobija pelet?

Proizvodnja peleta se odvija u četiri faze. Prikupljeni drvni otpad se usitnjava dok se ne postigne željena veličina komadića, koji podsećaju na prašinu. Zrna ne smeju biti veća od 3mm.
Nakon što su drvni otpaci samleveni i usitnjeni, moraju biti i osušeni, kako bi pelet dobro goreo. Sušenjem se smanjuje udeo vlage u drvetu, dok ne dostigne 13-15%. Kada je osušen temperatura drveta je visoka do 80 stepeni celzijusa, stoga se pristupa procesu hlađenja. Dok se hladi, još deo vlage isparava i pelet na kraju sadrži svega 10% vlage.
Ohlađeni pelet se pakuje, kako ne bi povukao vlagu od spoljašnjih uticaja i atmosferskih padavina. Za pakovanje peleta neophodne su pakerice za pelet. Pakerice za pelet pripadaju mašinama za pakovanje u otvorene vreće. Pelet se pakuje u namenske vreće za domaćinstva (50kg) i za industrijske potrebe (250kg).
Pakerice za pelet pakovanje vrše automatski, a zavisno od modela same mašine i vrste materijala koji se pakuje, mogu da napune i do 800 vreća na sat. Poseduju autokorektivne vage i dozirne sisteme za punjenje, zahvaljujući kojima postižu izuzetnu preciznost u punjenu svih vrsta materijala. Vagom se upravlja preko procesorskog terminala.
Proizvođači peleta se između brojnih modela pakerice za pelet najčešće odlučuju za sledeće modele mašina za pakovanje u otvorene vreće:

• Pakerice za pakovanje u Big Bag vreće
  
• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Bruto
  
• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Mono Neto
  
• Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Duplex Neto

Pakerice za pelet su poslednji korak u procesu proizvodnje peleta. Nakon pakovanja, pelet je spreman za dalju distribuciju i upotrebu u domaćinstvima i industrijskim pogonima.