dragan-che

Žrtve proganjanja često, nažalost, nailaze na nerazumevanje okoline. Ako ne postoje fizički jasne posledice, skloni smo da umanjimo važnost određenih događaja. Međutim, strah kroz koji prolaze i traume koje ostaju žrtvama proganjanja, ne smeju se nipodaštavati.

Žrtve su u stalnom iščekivanju trenutka kada će progonitelj napraviti sledeći korak i preći sa reči na dela, što stvara ogroman psihički pritisak. Da li žrtva zaista mora da čeka da se proganjanje pretvori u fizički napad, ili ranije može preduzeti određene korake?

Proganjanje u očima zakona

Na svu sreću, od 1. juna 2017. godine, u krivičnom pravu je zavedeno još jedno krivično delo i to krivično delo proganjanje. Definisano je tako da obuhvata širok spektar radnji: neovlašćeno praćenje, preduzimanje bilo kakvih radnji u cilju fizičkog približavanja drugom licu, a protivno volji tog lica, nastojanje da se protivno volji lica uspostavi kontakt, bilo neposredno, preko trećeg lica ili preko različitih sredstava komunikacije.

Ovo krivično delo podrazumeva i zloupotrebu podataka o ličnosti lica ili njemu bliskog lica radi ponude robe ili usluga, kao i pretnju napadom na život, telo ili slobodu nekog lica ili njemu bliskog lica.

Prema zakonu, ovo delo je definisano kao trajno i zahteva da se radnja kontinuirano vrši tokom dužeg vremenskog perioda. To bi značilo da ovo krivično delo ne pokriva jednokratne slučajeve proganjanja ili stiuacije kada između dve radnje ne postoji kontinuirani vremenski interval.

Neovlašćeno praćenje i preduzimanje drugih radnji u cilju fizičkog približavanja žrtvi, jedan je od oblika ovog krivičnog dela. Mada se navodi praćenje, pod proganjanjem se smatra bilo kakvo približavanje žrtvi protivno njenoj volji: približavanje na ulici, sedanje za istim stolom u restoranu, sedanje pored žrtve u pozorištu ili bioskopu, približavanje na radnom mestu ili konstantno pojavljivanje na mestima koja posećuje i žrtva.

Kao što je navedeno, krivinčno delo proganjanja podrazumeva i nastojanje da se sa žrtvom uspostavi kontakt: neposredno, preko treće osobe ili putem raznih sredstava komunikacije. Ranije se uznemiravanje osoba na ovaj način najčešće vršilo lično, preko treće osobe, putem pisama ili telefona. Međutim, posledica napretka tehnologije je sve češće uznemiravanje žrtava putem različitih aplikacija (Viber, WhasApp…) ili preko socijalnih mreža (Facebook, Instagram, Twitter…).

Valja naglasiti i da krivična dela učinjena preko aplikacija i socijalnih mreža spadaju u nadležnost Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ako se proganjanje vrši neposredno, slanjem pisama, zvanjem telefonom ili preko SMS poruka, u nadležnosti je redovnog tužilaštva.

Ono što je veoma važno napomenuti jeste da se određena radnja mora vršiti protivno volji žrtve i bez ovlašćenja, kako bi se razmatrala kao krivično delo proganjanja. Primera radi, organi krivičnog gonjenja mogu preduzeti praćenje određene osobe kao posebnu meru, a u skladu sa zakonom. Kada je reč o komunikaciji, krivično delo proganjanja neće postojati sve do onog trenutka kada jedan od učesnika ne zaželi prekid komunikacije, a drugi učesnik se ogluši na tu želju.

Nedoslednosti i nejasnoće u zakonu

Već smo naveli jednu nedoslednost - ako između dve preduzete radnje izvršenja ne postoji vremenski kontinuitet, slučaj se ne posmatra kao krivično delo proganjanja. To bi značilo da žrtve mogu biti sporadično proganjane i da za to niko ne trpi sankcije.

Takođe, nejasno je šta se dešava ako su dve osobe održavale kontakt, ali je u spornom trenutku jedna osoba poželela da prekine komunikaciju. Da li tada osoba koja želi da prekine komunikaciju mora izričito naglasiti da želi prekid komunikacije, na koji način mora to da izvrši i od kog trenutka se pokušaj komunikacije s druge strane smatra proganjanjem?

Pravnicima ostaje nejasna i Tačka 3 stava 1 krivičnog dela Proganjanje iz člana 138a Krivičnog zakonika, po kojoj se zloupotreba podataka o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi poručivanja roba i usluga, smatra krivičnim delom proganjanja. Ovakav postupak više liči na krivično delo prevare, lažnog predstavljanja ili neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti, nego na proganjanje.

Mnogima je sporna i Tačka 4, po kojoj se krivično delo Proganjanje samo po posledici razlikuje od krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti. Primera radi, jedna pretnja fizičkim nasrtajem koja izaziva strah žrtve, biće smatrana krivičnim delom ugrožavanja sigurnosti, dok će više takvih kontinuiranih pretnji u određenom vremenskom periodu, predstavljati krivično delo proganjanja. Takve definicije mogle bi dovesti do nejasnoća prilikom tumačenja i do otežavanja sprovođenja sudskog postupka u praksi.

Čak i kada u obzir uzmemo sve nedoslednosti i nejasnoće, pozdravljamo prepoznavanje krivičnog dela Proganjanje u krivičnom zakonu. Ukoliko sumnjate da ste žrtva proganjanja ili da je žrtva neko vama blizak, predlog je da se obratite advokatu i raspitate se o svojim pravima i mogućim sledećim koracima. Advokat je najbolje rešenje, jer jedino na ovaj način možete biti sigurni da će vaša prava ostati zaštićena i da će se na vreme primeniti sve neophodne mere u cilju očuvanja bezbednosti.

Proganjanje donosi veliki strah, koji niko ne bi smeo da trpi. Baš zato je zakon tu - da zaštiti žrtve i kazni počinioce.