Пркос

Ti sto puzis i bljujes rec krvavu
iz crnih slutnji ,korenja i znoja
hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa,
biti samo kap, uzeta iz mora?
Krv da svoju speres i svoj jezik zuci
sto ga pruzas meni,kamenoj steni,
pukotina mozda samo me zaboli,
odahni,sedni,okreni se ka meni.
Mozda ti se utroba,umiri i stane,
prestane da vapi presahla od zedji,
ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled,
ostavi za sobom trag krvave zveri.


Prkos