Пркос

U skladista jada ...cemera ..i
tuge......skladistimo,juce....danas,sutra i sve opasne materije druge.Kao kad
je prazno ...da nam bode ..oci,punimo ga udarnicki,niko da priskoci.
Ko od kuge beze kad napola je puno.....ili kad se prepuni....hvala ...beze
zurno.A skladista kao,da se samo sire.....moze u njih stati i sve vase
brige.....i sve prijateljske....podrske i bodrenja....uzdaha i sete i ramena za
plakanja. Dok stojimo tako..pogleda izgubljena.na vratima skladista.....nasih
imena....cekamo uzalud...da neko se seti....da neki h prijatelja ....nema da
svrate......da pitaju kako smo....ili su zauzeti.No jesen je dosla...rasprodaje
krecu.rasprodacemo tugu.....jad.i ostali otpad.....promenicemo namenu.....ovo
skladiste namenicemo....sreci. Hoce li tada ,prijatelji nasi imati vremena ili
ce ih i tad nase skladiste da...plasi.

Prkos