Пркос

Svanuce jutra,odlazi tama
Misli se roje ko usred dana
Kao pri ulasku pod okrilje hrama
Pitam I gledam jesam li sama
Jesam li jos ziva,sto krv mi jos
vrela
Kaze da sam ziva,ko da nisam
mrela
A snovi su teski ko kamena stena
Jesam li vihor ili sam zena
Pred vrata hrama bolom dovedena.
U svakom znaku pad mi je slovo
I znak sa neba tezak ko olovo
Kraj neke cesme presahle zedna,
Stojm I razmisljam ,jesam li
jedna
Ili me ima komada puno
Svuda po dusi bez krvi I mesa
Izmakli ,po strani gledaju me
tupo
Sablazno I bledo I bez usne
smeska.
Onda kada nista vise moje nije
Ni san ni java nit rec sto se
krije
Uspomene navirace,boze,lako li
je
Secanjem oziveti sve sto mi je
Kroz snove dolazilo,jutrom
odlazilo
Mislju me vodilo,zivotom kosilo
Skrusenu od ocaja,hramu
dovodilo.

Prkos