Пркос

Podari mi nebo,svu tvoju sirinu,
Prostranstvo i oblake ,da me njemu nose,
Podari mi Plavetnilo i kisne kapi,
da sprzene usne piju moje rose.

Podari mi nebo da budem vetar
da ga u hodu milujem nezno
da budem trava na koju ce leci
i jastuk na kome spava sneno.

Podari mi nebo da budem ptica
koja mu peva naj lepsu pesmu
podari mi nebo,kada je zedan,
da zedj mu gasim u istom trenu.

Podari mi nebo,njegove usne
da ljubim ih zivot,vaskolik,celi,
podari mi snagu da zivim bez njega
ko osudjenik sto milost moli i zeli.

Podari mi nebo,samo trenutak
da mogu ga taci,samo na mah
da osetim ruke,da me nezno grle
Tople mu usne i vreli dah.....

Prkos