Пркос

Svratih da ti recem da ne znam zasto..kao tovar tezak misao me tisti....da nisam tvoja i da me nestaje...deo po deo....u tvojoj dusi...kao sto vreme bude i ode...i nikada vise nece da se vrati...moj san tezak i misao teza kao da me teraju.... tebi da svratim...
U predvorju duse..prazno ..nikog nema...i kao da tisina...jasno me sprecava...
Sve bih da se vratim...bol ne jenjava...pola lica tebi,svetlo obasjava...meni te mirom u dahu priblizava...trag u oku lagano ucrtava...stazu kojom hodis hodnicima mojim...dok tren za trenom..sto odlazi ...brojim...Svratih...da bar nisam... jos uvek tu stojim...mozda i molim....a mozda i brojim....