Slovenska

Daj mi dugme sa tvoje kosulje
da zakopcam svoju kovrdzu
kroz prvu rupicu provucem nit prkosa
a u cetvrtu necujno ostavim
nehaja dah,il' mozda strah.

Dacu ti bros sa haljine neskrojene
od platna neistkanog belog,
da prikacis njime sve tvoje
korake lagane da zastanu
u njegovom bljesku ostanu.

Dacu ti sopstveni odraz
raskosnog mrgodjenja,
ako mi das u pogled zaronjeno
tvoje oko svevido.

Daj mi kopcu sa tvoga kajisa
da njime obavijem moje oble
krletke,prepune bljestavih kikota.

Dacu ti - ako mi das.

Hajde da se menjemo,
dacu ti netrazeno,ne trazim dato mi.

Tako se igraju deca
pa se naljute-
svakome svoje vise ne moze,
ne vracaj mi, ne vracam ni ja.


Slovenska