Пркос

Umem da ti kazem ali ne znam zasto
zastane rec ugrlu i roji
da li sam u basti pogleda tvojih
spoznala sebe ko hrast da stojim.
I kada pokusam da izustim slog
...sto predvodi hordu mislenu moju
kao prkos prekrasnih boja
odcutim sebe i dusu svoju.

Mozda ce grana sto hlad ti pravi
uspeti ono sto nisam ja mogla
milujuci osmeh usana tvojih
jer tako blizu njih sam dosla.
by Prkos