misticlady

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetis.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali smose u krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Koka kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chatrooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga

Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!


Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače
i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!

ovaj mejl koji mi je stigao zelim da podelim sa vama