misticlady

zbog plavičastog sjaja sreće,zbog nevinog mirisa detinjstva,zbog divne i nežne moje Mame...pišem ove redove
pišem ih sada kada sam ja mama i kada znam kako su je bolele moje suze
i kako je zajedno samnom jutra dočekivala i kafu kuvala
kako me preklinjala da ne pušim toliko...
kako me učila da je laž uvek laž pa makar se pisala i malim slovom na početku rečenice...
zbog njenog neopisivo blagog osmeha...zbog njenih najtolijih očiju na svetu
i znam da sam je stalno gledala želeći da upijem
svaku crtu njenog lica,svaku boru...sve što bih pamtila do kraja života
zbog nje danas pišem svoje misli i delim ih sa vama
prijatelji neznani...