misticlady

vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa tobom...sve ih je manje a neizvesnost sve veca.posustajem,ali Ti kao da znas,i samo zasvetli displej na mob. i tvoja poruka koju ne citam vec gutam...vracas mi snagu.i tako na svakih 100 km...brojimo ih zajedno,osluskujemo,ocekujemo...pocinje kisa.stajemo,mali odmor.izlazim na kisu i osecam prasinu koja se lepi za moje noge...zagrlila bih ceo svet...sve prestaje da postoji,sve i svi,sem Ti i ja...opet poruka...znam ih sve
jos malo...postajem razdrazljiva,nestrpljiva...gde si,pitas.htela bih da poletim i kazem ti iznad tvojih ociju sam...jos malo,jako malo...i puca svetlost mog voljenog grada.osecam da si blizu...za sat ,dva-tvoja ruka u mojoj ruci,isprepletani prsti,stisak...sve pocinje i nestaje te noci...