Пркос

U sredistu zivota
izgradih svoj most.Da spona mi bude izmedju sna i jave....izmedju
proslosti i buducnosti.. u sredistu moje sadasnjosti..Gradih ga
smerno...kao SKADAR na BOJANI sto se gradio....dugo.....polako....sa
puno ljubavi....nadanja,suza i stradanja....zara i bujica....besanih
noci i praskozorja jutara.Gradih ga sa zeljom da mogu ga poneti sa
sobom gde god posla. Da svaki korak donese mi ljubav i milost
boziju.Gradih ga za sve ljude ovog sveta da mogu preci sa jedne
strane...na drugu...tamo ...kamo su posli....i dobro stigli...i dobro
dosli.Kada bi ljubav pravila mostove....bilo bi samo ...veselja i
radjanja...nikada ne bi bilo stradanja....nikada se silnici ne bi
silili...vec bi svoje tenkove u ljubav izlili....bojna polja u reke
pretvorili....i mostove zivota na njima gradili.Na svakom mostu
uklesala bih molitve ...za pokajanje nas gresnika...mozda shvatimo za
sta su nam mostovi potrebni....da nas spajaju.razumeju..vole
iskreno...a ne da nas razdvajaju. Moj most...je most ljubavi...koju
svima zelim na dar dati....imenom ljubavi ja cu ga zvati....da onaj ko
ode zeli da se vrati...gradicu mostove .....i necu stati.....na mostu
srca uvek cu se naci.....za radjanje buduce....sto zivot znaci.

prkos