Пркос

Jesen...

Kao kakva udavaca,nakindjurena teska
pod plastom od zlatno rumenih boja
otezalih ruku i bedara,nekako snena
i zamisljena
stize na presto kao kraljica njena...

I gleda daleko tik preko svatova ,
sto li su doneli u torbama svojim
crvenih tonova sa zlatnim nitima,
i kao da nekako zurno broji
ili joj se zuri da zauzme mesto
i kaze gostima sto pred njima stoji
prkosno zanosno u odorama svojim,
Stigla sam dragi jesenjari moji..

I dade znak da slavlje pocne
slasnoga grozdja i vina svima dajte
orkestar molim neka pocne,
jesenje kolo zaigrajte...
igrajte i ne prestajte.....

Slavlje ce trajati da kazem svima
sve dok u bacvama vina ima
sve dok ne dodu svatovi drugi
hladni i snezni prepuni studi
i snezna kraljica srebrnih boja
koja ce biti naslednica moja....

Prkos