misticlady

NENAPISANA JESENJA SONATA

Govoriću ti večeras
svoju nenapisanu jesenju sonatu
reći ću ti koliko volim svoje jeseni
i koliko je mene volelo ovo čudno
odlazeće leto
svim svojim žegama
hladno junskim noćima
i kako, a da ni sama ne znam zašto
(možda tek iz inata)
nestrpljivo čekam njegovo nestajanje

Znaš da volim mokre pločnike
nestrpljive vozače
užurbane poštare
boje jeseni koje svojom zrelom punoćom
krše i slamaju pijačne tezge
kisele mirise zimnice
užurbane domaćice
tinejdžere koji beže sa zadnjih časova

A tvoji kišni koraci
koji će mi dolaziti sa prvim mrakom
noseći slutnju jesenjih sporosti
gutljaj mokre i meke tame
razgoneći kišno dosadne dane

Odbrojavaću spore minute
do svakog tvog dolaska
bez namere da se bavim demonima
koji sluđeni jednoličnošću
izvirujući ispod svake nadstrešnice
čuvam za tebe osmeh
od onih koji podižu ugao usne
magle pogled
ne zatežu vilicu
A ti
dolazićeš mokrim korakom
praćen promrzlim senama
toplih dlanova
sa mangupskim osmehom
suvo vrelim usnama

Iz vizure ovog neobičnog leta na izmaku
već sada znam koliko ćeš obradovati
moja bedra i nedra
predugim mokrim poljupcima
jesenjom sporošću
nasuprot razuma
loših vremena

Sada znam da neka čekanja imaju smisla
tek kada magle skriju strast u narastanju
čineći bedem između kamina
dva pehara kuvanog vina
dva para spletenih udova
i ostatka celog sveta

A jesen bahato razbludna saveznica
već vidim kako kišama prozore okiva
i sakriva vrelinu sporo upornih jagodica
od sveg ovozemaljskog sivila
Tek tada kada se sljube dva naša pakla
u svom sporom plesu postanu zrno raja
tu, na domak kamina
u kome stotine crvenih jezika palaca
dok vani oluja svom silinom
krši i sve slama
ljubomorno cvileći oko praga
zavideći čistoj strasti
na pravu da ubija
tebe
mene
nas
u tom komadiću samo našeg
sporo jesenjeg raja

Govoriću ti noćas
kako čekam kiše jesenje
one duge, dosadne što spiraju žegu
što usporavaju
one što ligamente do krajnosti istežu
kičmu izvijaju
ruku ti navode da rastače
okiva
put mi zateže do pucanja
onako sporo jesenje
u sporom ritmu kapi
sa modra okna iza ponoći

Jesam li ti rekla da ću pisati
jesenju poemu......