malavelika

Nocas oblacim crnu suknju do poda, spustenog struka dovoljno da karlicne kosti istureno privuku pogled, sa jednim karnerom na kraju. Nocas oblacim crnu usku bluzu, sa dugim, dugim rukavima sto dosezu do polovine prstiju. Zakopcano grlo, otkriven stomak. Sminkam oci crno, na usne ne stavljam nista. Jer...nocas hocu da igram, da pijem i da ljubim, a za to mi nasminkane usne ne trebaju....i, stavljam svoj najoporiji parfem...hocu da sam nocas opora...hocu da sam oporo, i gorko, i crno, hocu da sam kost kojom ce se neko zadaviti nocas......necu da mirisem slatko, kao devojcica, kao ljubav i neznost....hocu da igram zatvorenih ociju, kao sto nisam odavno, hocu da imam nocas nekoga na koga sam sposobna da spustim pogled dva puta, a da ne osetim gadjenje....... na srecu, vino je dobro, domacin ovoga puta nije stedeo, jer na zurci nisu samo prijatelji, vec i “prijatelji”..... gledam muskarce, a ne ljude, niko ni malo, niko ni po cemu ne podseca na tebe...dobro je...i, nemoguce je.....zato igram, i igram, zatvorenih, uplakanih ociju, jer napolju je 1. januar, ti si prosao pre dve godine, a ja nosim novi zivot u sebi..... Sretna Nova.....