malavelika

ona:
Večeras ću samo za tebe da se smejem. Gledaj me. Pogledaj bezobrazni luk u koji su se moje usne izvile. Priđi bliže. Oči su mi mutne zbog predaje u koju ću tako lako i rado da skliznem, kao i ova haljina sa mene. Omiriši moju želju među nogama. Lizni me. Šapni mi šta želiš da ti radim. Neka me tvoji prsti pozdrave, pokaži mi da pamte moju mekoću, pusti ih da se igraju sa mojom željom, dozvoli im da pređu sve one puteve koji me teraju da vrištim u sebi. Gledaj me. Ugrizi me, tako da sutradan svi vide. Budi moj gost gde god poželiš. Nateraj me da zaboravim ko si ti, a da se setim ko sam ja, kada sam sa tobom. Uzmi me nežno, uzmi me žestoko, uzmi me opet, tamo sam gde si me ostavio, razodevena, razbijena, raspuknuta, ulepljena suzama, poljupcima i semenom. Ne štedi me, nikada i nisi. Hoću da me boli svaki centimetar koji mi daješ i uzimaš. Zauzdaj moju želju svojim ritmom. Nateraj me da skupim noge onako kako volim, obgrli me celu. Navedi me da zaboravim da dišem. A, onda se odvoj, napravi granicu izmedju tvoje i moje kože vidljivom i pusti me da te osetim samo u onoj tački zadovoljstva gde prestaje telo, a počinje srce. Ljubav sa tobom je uvek bila luksuz koji sam bila spremna pošteno da platim. Gledaj me. Ništa nije ostalo.



on:
Gledam je večeras, nakon svih tih godina, kako se smeje i želim da verujem da je taj pomalo bezobrazni osmeh opet i samo za mene. Želim da je za mene obukla tu haljinu za koju još pamtim kako se lako skida....nekada je bio dovoljan samo moj pogled da tanki lan sklizne na pod...i nekada je bio dovoljan samo nagoveštaj poljupca da pod prstima osetim kako se otvara, mekano i vlažno, po meri mog sopstvenog tela....Ne sećam se više njenog mirisa, iako mogu vrlo lako i bez posebnog truda da namirišem druge muškarce na njenoj koži. Znam da je nijedan nije gledao u oči, dok je prodirao u nju, onako kako ću je gledati ja večeras, nijedan nije imao vremena da par minuta večnosti zadirkuje svoju i njenu želju, dajući joj samo centimetar po centimetar. Lagano, do kraja, dok ne osetim kako me pulsirajući steže, i brzo, natrag, na pocetak dodira....Niko nije ubrzavao ritam u skladu sa njenim disanjem, niko nije tako nežno radio stvari koje je želela, dok je govorila da ih ne želi...I, dok je gledam, i dok joj prilazim, i dok joj šapućem bezobrazluke, i dok je pozdravljam prstima i usnama i jezikom, i dok je uzimam, i dok me obavija nogama i uvlači u sebe jačinom koja me boli, i dok me liže iza uha jezikom slanim od suza, i dok je grizem gde ne bih smeo, shvatam da više nije ona velika, neobična devojčica, i da je postala sasvim obična, mala žena....Gledam je, ulepljenu mojim poljupcima i semenom i vidim da ništa nije ostalo