Od njega...
Postavio
, 02-11-2010 u 22:46 (1586 Pregleda)
Tu
si, a nema te, gledam, ne vidim..... Osecam samo.... Miris nemas, a
zakleo bih se da na nemir mirises... Hteo bih da te cujem, ali
kako.... Oklop tisine si obukla.... Da mi je da te dodirnem bar,kao
magla nedas se.... Da li si ukusna poput prvih treshanja u ustima
decijim....Tajno neotkrivena.... Na putu si mi il se skloni, ili se
pokloni....ili koplja da ukrstimo....U san mi dodji...neotkrivena, da te
otkrijem.... Da te darujem istinom i pogledom u beskraj.... Da ti uzmem
spokoj koji ljubomorno cuvas.... U san dodji, tu je sve tako stvarno....
Nauci me kad treba stati.... Podeli samnom trenutak neodoljivi.... Oci
sam ti hteo krasti,da ih cuvam, da ih svojim zovem.... zar da im
raspaljujem i suze otimam....da me gledaju... Ali, oci su vragolaste,
oci su igra.... Mnogo u njih moze stati, mali sam ja da bi ih
ispunio.... I vrat sam ti hteo krasti,dahom da ga pokrijem, da se
mirisom slatkim opijam.... Drhtaj bele koze da mi nagoveshtaj da....
Samo, vrat je slab na dah i za gazdu nezna..... Ne mogu ga zadrzati....
Hteo sam usne da ti kradem, da ih nikome nedam.... Svu noc da ih
ispijam lagano i nezasito kao nijedne pre.... Snagu kroz njih da ti
crpim, svoju da ti dam... U jedno da se stopimo, da me njima u slugu
pretvoris... Samo, usne su varljive, ljube, pa zaborave.... Kao da nikad
moje nisu bile... Hocu grudi da ti kradem, da na njima usnim sta ne
moze biti...Kao dete da ne krijem i kao mudrac da cutim vecno.... Sta cu
sa tobom, sreco moja... Ukrascu ti ono najvrednije.... osmeh sa lica,
što ga vesto cuvas.... Osmeha je puno i lako se dele,ne taj, necu njega
sto ga dajes... Onaj najredji, jedini pravi, taj je moj.... On se ne
poklanja, krade se i tad je zauvek tvoj.... Samo tvoj,a sa njim i ti si
moja.... Makar se zemlja okrenula naopako,moja si, neka se nebo srusi, moja
si, nikad te i ne video vise, moja si..........