Slovenska

Paaa dobar vam dan blogeri dragi.
Carobno novembarsko jutro porodilo je suncani dan i lepotu neku koja na lice nabacuje sijaset osmeha.
Bas sam srecna...srecna zbog malih stvari, misli sam postrojila pod konac i komandujem " samo tako"...Eh kada bi se moglo...Mozda i moze, ali ja cu poceti da savladavam tu umetnost od ponedeljka...kad mogu dijetu od ponedeljka, kad mogu ozbiljne razgovore da ostavljam za sve neke ponedeljke, zasto ne bih i ovo.
Elem, bas sam vas pozelela. Nakooo...bas...Nisam se ja promenila nesto mnogo, tek toliko da me dozivite kaoooo...ma za nijansu veseliju, spremniju na neke izazove, neka iskusenja. U recima cete pronaci onaj seretski "mig" i u pogledu bljestav osmeh ( krezub, doduse, al sta mari...lepo se bojim zubaraaa...a vi kao ne ? )
Tako...dodjoh da vas pozdravim i pisem o suncu, skoli, o dve jedinice i dosadnoj praksi, o zaljubljivanju i odljubljivanju jednog sesnaestogodisnjaka ( i njegove mame...sto da ne )...o deki koji gundja, o komsinici sveznalici... i tako...

Dobro ste, nadam se...