Natalie

Pa sad, ako je to neki izgovor, bilo je poprilično kiše početkom meseca, danima su se sivi vuneni oblaci cedili sa nebeskog štrika. Teški KOraci zdušno su pečatili Trg Slobode, Zmaj JOvinu i mermer Katoličke Porte, i onda čim je sunce malo prosušilo pločnike, đonovi su tu prašinčugu usitnili do perfekcije, toliko , znači, da je čak i jedan probučeni vetar bio dovoljan da je digne i uskovitla...
Ekipa Autista na autobuskoj stanici to kao da nije smetalo?
U prolazu sam pokušao da ulovim neki sapatnički pogled, ali samo bi neko za metar i sedamdeset niži nego ja uspeo da ulovi poglede Ljudi Sa Belim Plastičnim Kesama, koji su odradivši još jednu subotu, poraženo čekali poslednji bus za periferiju...
Zar sam ja stvarno jedini kome je zasmetao taj prašnjavi vetrić? Otkud to da me je probirljiva gospojica Alergija najzad izfolirala, pa godinama me nije ni primećivala?
Da, alergija , ne priča, napamet, tako bar ja posmatram stvari...
Oni pomenuti Teški KOraci dokoračali su, naime, iz Veoma Udaljenih Sela, prvo tu u Neka Obližnja Sela (pretvorivši ih postepeno u Neka Veoma Udaljena Obližnja Sela), pa onda, mic po mic, i gric po gric, sve do same koštice varoši...
Da, da...