Kovač

Prase ima buljave oči,gledam u izlogu mesnice dok čekam da pazarim
meso za Novu Godinu,red je velik i ljudi gledaju požudno u svinjska dupeta
butke dal su masne,kosti izmedju rebara pravilno raporedjene...
Čvrsće stiskam onaj spisak sto mi je žena dala,gledam na njemu ne piše
da li i ja treba da budem srećan kao ovi srećni ljudi u redu radosni
zbog dolazećih praznika prežderavanja,podrigivanja i obilnog izbacivanja izmeta.
Komšija izvoli,ja cu pola praseta,da ostane i do Bozića da žderemo dok
nam ne izadje na nos,hoćete li i praseću jetru,bubrege,hocete li oči njegove da Vam spakujemo?Neka hvala kotrljaću ih do kuće...
Na pijaci ljudi jos srećniji od onih iz mesare,dve kile sira za gibanicu,probajte
komšija daje mi sa noža koji je pre mene lizao pegavi starac naboranog lica.
Sreća da imam mlevenog mesa za sarmu jer samleo bih i ovog dedu i prodavačicu
na pijaci i sve ove ljude radosne ko zna zbog cega,napravio bih sarme da se krčka
ionako se razlika u kvalitetu mesa ne bi primetila, samleveno je sve isto.
Moram razbiti ovaj mučni osećaj,ustanova za razbijanje svakodnevnice je blizu,
razbijacica već zna sta pijem dupli vinjak vec mi silazi niz grlo.
Šareni stolnjak na kom se sjaje zvezde,posle treće ture igraju svoj cuveni ples
u čast uspešnog razbijanja svakodnevnice...
Na vratima stana dočekuje me žena,gde si ti do sada jesi li sve kupio moram da zavijam
sarmu,uspešno ću ti je ja zaviti ionako zavijam jezikom,stoko pijana ni danas ne možeš
da budeš na ovaj svečani dan normalan i trezan,sta fali gospodjo zar ne vidite
da sam srećan i radostan,od radosti štucam dolaze nam praznici ne budi besna.
Spavaces ispod mosta,u mom krevetu nećeš,reče mi dok sam se zadovoljno smešio.