malavelika

Secam se posledenjeg dana u mesecu septembru jedne godine. Ne tako davne. Sedeo je u svojoj stolici za bebe, nad cinijom borovnica. Bio je u plavoj zekici, sa loknama razvrcanim na sve strane i nevesto kasikom lovio plave tacke po tanjiricu. Sav umazan krvavo ljubicastom po obrazima, rukama, celu i kosi, provlacio je preko jezika borovnice i slogove "ma-ma-ma-ma". Bila sam tako sretna to popodne. Osvezeno sretna. Ozareno sretna.
"Ti si moj mali vampir"-rekla sam mu i coknula ga u nosic.
"v-a-m-p-i-r!"
Zajednicki kikot je ispunio stan, sve do ulaznog hodnika.
Sve druge stvari su ostale daleko iza mene. I Lisabon, i svi drugi daleki gradovi u kojima sam bila svoja. Sve pre njega.
Bila sam tako sretna tog dana. Zasto vise nisam tako sretna?