malavelika

Neki su me pitali kako je bilo?
Videti te ponovo.
Rekla sam im.
Sve od pocetka.

Opisala sam junsku noc, osecaj kao da na usnama imam gorko zrno koje nemam snage da ispljunem, koraci odlucni poput onih kojima su istocna plemena krenula u osvajanje zapadnog carstva.
Podsetila sam ih na mesto na koje si me i prvi put odveo, pre sedam godina, vino je bilo drugacije, ali ja sam bila isto opijena. San mirne vode oko nas me nije doticao, ja sam bila divlja voda to vece, ja sam zuborila, ja sam divljala, ja sam se uzdizala i penila, ja sam se rasipala poput kise oko tebe i svetlela kao svitac, iz cistog ocaja, u pokusaju da nadjem poznati put.
Priznala sam im da si me poljubio na tacno istom mestu na kome si pre sedam godina rekao da......
Zar sam mogla da slazem? Ko bi mi verovao?
Rekla sam im da si me u jednom trenutku, i ne okrenuvsi glavu ka meni, zagledan u vodu, upitao:
Are you in love, Anna?
Jesam li zaljubljena?
Nisi pitao imam li nekoga, volim li nekoga, jesam li udata? Pitao si me jesam li zaljubljena.
Nasmejala sam se. Htela da kazem:
I am always in love. In love with you. Always with you.
Ali, to nije bila istina, ljubavi.
O, jesam zaljubljena. Ali, ne u tebe. Konacno ne u tebe, dragi moj.
Nasmejala sam se.
Smejala sam se, smejala sam se, najtuznije na svetu.