malavelika

Mislim, prica je pocela krajnje romanticno..znate, bas kao u ljubavnim romanima: ona i on su se sreli ponovo, nakon puno godina (dobro sad, ne bas puno, ali dovoljno godina) nakon poslednjeg susreta. Lokacija- Saronic zaliv i predivno, maleno ostrvo, divlje more, pitomo mediteransko rastinje, topla noc, zvezde na nebu i znate kako to vec ide....Njihova ljubav u prethodnom vremenskom periodu je bila divlja, strastvena, puna neizgovorenih reci, ciji odsjaj je grejao njihova scra tokom dugih godina razdvojenosti. Rastali su se, naravno, iako su se divlje voleli, zbog neverovatnih komplikacija koje samo zivot moze da osmisli. Bla, truc. Sve te price lice jedna na drugu. Elem, u numerickom smislu su bili dovoljni- jedan pogled, pet izgovorenih recenica, jedno neodgovoreno pitanje, jedan precutan dogovor, jedna hotelska soba A kategorije, dve flase kvalitetnog crnog vina i dva para svucenih gaca, da sve ponovo plane poput slame-ona je zaboravila na zdravorazumsko razmisljanje, svoje zivotne planove, karijeru koja je krenula uzlaznim tokom u njenoj maticnoj zemlji, tek prezivljeni razvod i malo dete, on je zaboravio na dva mala deteta, brak (doduse samo formalan!), svoju reputaciju i poslovne saradnike u susednim sobama i sve ono sto su mu prijatelji savetovali prethodnih godina. Dogodilo se, eto! Desi se i zenama pametnijim, iskusnijim i starijim od mene! Znam, znam unapred sve sto cete mi reci! Bicu debela kao bure, povracacu opet mesecima, tek zategnuti stomak ce mi reci do vidjenja, a tek pobedjeni celulit-dobar dan, a o porodjaju necu ni da mislim! No, sta je tu je, deca su dar Boziji, zar ne? Ionako sam htela jos jedno dete.