malavelika

Danas sam odlucila da dete u obdaniste odvedem putem drugacijim od uobicajnog. Trebace mi vise vremena, ali to je opcija na koju mogu da pristanem. Treba mi promena, a lakse je zapoceti veliko spremanje svog zivota od malih stvari. Tako sam jutros stavila i biserne perle i sesir, koje sam oduvek smatrala preozbiljnim za mene, cak i onda kada sam dobrano zagazila u cetrdesete.
Tesko prihvatam cinjenicu da je ovo sada, bas ovaj trenutak, ovi meseci i ove godine, najsretniji period mog zivota.
Ovo je onaj trenutak u zivotu zene kada se ona oseca kao upakovana u cistu ljubav, iako ta ljubav ima delimicno potporu i u potrebi bliznjih oko nje. Trenutno me svi vole i svima sam potrebna.
Moj muz je jos uvek zaljubljen u mene, jos uvek erekciju ne priziva slikom drugih, tudjih, nagih zena, vec mojom kozzom i mojim mirisom. Trenutak kada ce me slusati rasejano, ravnodusno, govoriti da moja kuhinja ne odgovara njegovom ukusu, a svoj after shave menjati prema ukusu neke druge zene jos nije nastupio. Srecnica, to sam ja.
Moj sin me obozava onom bezuslovnom ljubavlju cetvorogodisnjaka, njegov svet pocinje i zavrsava svaki dan mojim poljupcima. Trenutak kada nece sa fasinacijom i obozavanjem gledati svoju majku, govoriti da je najlepsa i najpametnija i sa ponosom je drzati za ruku na ulici je jos uvek godinama daleko. Uskoro ce svoju sobu u nasem novom stanu podeliti sa sestrom, koja ce se iz mog tela useliti u njegov zivot. Srecnica, to sam ja.
Nova decija soba se nalazi u nasem novom stanu, sa pogledom na Dunav, istina, kupljenom na kredit, onaj dozivotni, koji ce poput najcvrsce cigle i maltera, klauzulom o saduznickim odnosima bracnih partnera, stegnuti nas brak za narednih 30 godina. Oduvek sam zelela stan sa pogledom na reku, na terasama tih stanova su neke smedjokose, nasmejane zena ispijale svoju jutranju kafu, oslobodjene svih suvisnih i nepotrebnih razmisljanja. Zato se na zadnjem sedistu mog automobila ovoga jutra nalazi i kesica iz Lilly drogerije sa smedjom farbom za kosu. Dosta je bilo crvene kose ispod koje previre kao u grozdju iz koga nastaje vino. Trenutak kada ce zidovi naseg stana poceti da me guse svojom sretnom, ususkanom mekocom jos nije nastupio. Srecnica, to sam ja.
Tesko se suocavam sa cinjenicom da se u ovom trenutku osecam tako sretnom. Ali, to je to. Sretna sam. Ne mogu biti sretnija vise od ovoga. Ovo je taj trenutak srece. Ovo je taj trenutak kada sa moje leve strane, protivno svim saobracajnim propisima, brzinom od 90 km/h na moj auto, mene, srecnicu, nalece kamion od 3 tone. Kunem se da je to trenutak u kome sam cula neobuzdan, ogavan, pobednicki smeh iznad svoje glave. Djavolov smeh vecina nas cuje vise puta u svom zivotu, ali nikada tako jasno kao pred trenutak susreta sa njim, oci u oci