malavelika

Ponekad, istina retko, a sa godinama sve redje, se dogodi da susretnem neciji pogled. Naravno, ne govorim o obicnom pogledu, o prostom ukrstanju putanje necijeg i mog oka, vec o istinskom prepoznavanju kroz pogled, koje je tako retko izmedju muskarca i zene. Na trenutak u meni zatreperi neizvesnost, i pitanje "da li sam u pravu, da li je i on "pogledao" u mene bez onog iskonskog srama, tako normalnog i uobicajnog, a nepotrebnog u nasim susretima"? Osetim drhtaj i kad je odgovor potvrdan, i kad je odrican. Razmisljam kada sam poslednji put uhvatila ovakav neciji pogled, i shvatam da su prosli meseci od tada, mozda i citava godina.

************************************************** ***************
“Mrzim te, mrzim te”..sapucem u sebi, i samoj sebi, ponekad, kada osecaj da si me ti namerno i vrlo temeljno doveo dovde prevagne nad racionalnim sagledavanjem stvari. No, savrseno dobro znam da je to laz namenjena mojoj savesti i mom samosazaljenju. Uvek sama sebe dovedem do tacke u kojoj me je strah da se pogledam iznutra. A, zbog cega, molicu lepo? Iz ciste male dosade....Eto..priznala sam. I, sta sad? Da li me to cini blizom tebi, ili smo jos uvek suvise daleko za pravu razmenu pravih reci?

************************************************** ***************
Muskarce delim u nekoliko kategorija:
-naivni od mene ocekuju da im skuvam supu, i da ih sa istom sacekam, cim ih prvi put slazem da ih volim
-romanticni, da im nakon prve zajednicke noci na jastuku ostavim poruku "vidimo se", iako se sa razlogom plase da me vise nikada nece videti
-oni glupi, koji sa mnom postupaju kao sa zdrebetom, zele i da me miluju i da me ukrote, iako znaju da u ovom drugom nema neznih, vec samo grubih i odlucnih pokreta
-iskusni, oni koji znaju da je zena ornament, satkan od nemerljivog broja opscenih, naivnih, slatkorecivih fantazija, koje treba srusiti do temelja, cim se uzmogne
Svi se oni, pre, ili kasnije, nadju u mojoj kolumni, koju redovno objavljujem u psihijatrijskom zurnalu, pod naslovom "sitne prepreke na putu ka uspehu i kako ih se resiti"

************************************************** ****************

Mudrost je znati kada ono sto je naizgled poraz i ono sto naivni zovu bekstvo predstavlja pobedu. Kada savest ne dozvoli da se nevinost istopi pred gorcinom koja neminovno usledi nakon poraza, koji je opet nekome pobeda i obrnuto, onda se moze govoriti o dobitku cija vrednost se moze odrediti samo izmerenim gubitkom. No, sve je to matematika za dokone, sto bi rekla moja pokojna baba.
************************************************** ****************

Naravno da me je strah. Koga ne bi bilo strah od onoga sto me ceka i sto ce, znam, neminovno, uslediti? No, izabrala sam dobar trenutak, osecam. Subota je, moj omiljeni dan, toplo je, ali ne preterano, decembarsko sunce se na vrlo nepristojan, ali temperaturno divan, nacin izgrlilo sa oblacima. Pomalo se kolebam, ali svi kazu da je to sasvim uobicajno i normalno. Gledam okolis, nigde nikoga, kako i treba da bude. Litica, nebo, ptice, strah i ja. Uvlacim poslednji dim i cizmom sa 8 cm visokom stiklom gazim jedan beli, zenstveni opusak. Oduvek sam zelela da vidim kako izgleda leteti, makar na minut. Poletecu danas, sada, a oprostaj od Boga cu traziti sutra, kada ga sretnem.