malavelika

Naravno da svaka prica ima svoje nalicje, dovoljno sam pametan da verujem u to. Znam da zavodljiva mekoca njene haljine od satena ima malo manje podantnu, sinteticku postavu, znam da lakoca sa kojom ce je skinuti preda mnom, uskoro, ima svoju mnogo tezu podlogu, u onom njenom drugom, za mene nevidljivom, zivotu. Takodje, duboko verujem da i ona, poput mene, ima neki svoj interes kojim opravdava ovo intenzivno odstupanje od sopstvenih pravila sopstvene igre. Meni, licno, viza za prelazak tih smesnih granica koje zene cesto postavljaju, nikada nije ni trebala-volim da koristim neobelezene, ilegalne, predstvnicima zakona nebranjene, sumske granicne prelaze. Obicno cak i na trenutak perverzno zastanem na korak od ivice, nekada zato sto mi je bilo interesantno samo to, da do ivice dodjem, a nekada je pustim da veruje da mi nije toliko stalo da granicu zaista i predjem, pustim je da pomisli kako ona to zeli cak vise od mene. O, svaka se bas upeca na to, ma koliko pametna bila. Uostalom, kolicina pameti cesto odredjuje dubinu pada, nasuprot uvrezenom misljenju da inteligentni ljudi nisu sposobni za strast. Naravno da ce sad neko zlobno da primeti da i ova moja prica ima svoje nalicje, i to je istina, ali moje nalicje je mnogo jednostavnije od onoga sto mnoge misle i cime vole da se bave u besanim nocima - naime, ja samo ne znam sta hocu, ja sam samo malo vise zasicen, no radoznao i malo vise svoj, no sto mogu biti neciji. Samo to.