nesto sasvim licno
Postavio
, 14-02-2011 u 11:34 (2160 Pregleda)
Samo ponekad dozvolim sebi da zamislim kakva bih bila, da sam sa tobom. Zamislim da su to tvoje ruke što u mraku vršljaju po mome telu, bez zadrške, sigurne da je moja koža njihova. Samo ponekad u mislima ponovo popijem sa tobom ono belo ostrvsko vino, dok mi se kosti rastapaju pod tvojim pogledom, pričajući sve dok se Sunce ne pojavi nad kritskim morem...i setim se one noćne voznje od Atine do pirejske luke, gde sam pod milionima zvezda drhtala kože naježene, jer stojiš na 10 cm od mene, a ja još uvek nemam prava da te dodirnem, jer ti si to što jesi, a ja sam samo...obična ja...Samo retko dozvolim sebi da pomislim na onu prvu zajedničku noć u Berlinu, dok te gledam u oči i puštam da samo milimetar, po milimetar, lagano prodireš u mene...
...i na ono veče kada sam ti pokazala Kalemegdan, i kada si me poljubio po prvi put pred svim tim radoznalim ljudima, i kada, konačno, oboje nismo merili koliko bi taj poljubac mogao da promeni naše živote.....i na ono rano jutro u Lisabonu, dok te sa prozora gledam kako sedaš u taksi i odlaziš, a ja počinjem da pijem, viski koji mrzim, ali od koga znam da ću se napiti dovoljno da konačno mogu da zaspim...
A, baš kad se osetim hrabra, dozvolim sebi da ponovo proživim onaj dan, čitav, od jutra do večeri, kada sam otkrila koliko suza čovek ima u sebi, i koliko dugo može da ih čuva.....i setim se kako sam pod tušem plakala bez suza i glasa, dok me je gomila prijatelja čekala u sobi pored...i kasnije, kako se smejem i pričam sa tim istim ljudima, a u sebi vrištim “vi me ne poznajete, jer da me poznajete ne biste me voleli...”....i kako gledam svog zvaničnog muškarca, tako ****no ponosnog što sam njegova, a kako ja, konačno, sasvim jasno mogu da izvagam koliko sam tvoja...
I samo retko ponovo poverujem u sve one nežne reči koje si mi šaputao na jeziku koji ne poznajem, dok me učiš kako se kaže “ljubav”, i “prijateljstvo” i “mudrost”, a potom odslušam sve one ozbiljno izgovorene na jeziku koji razumem, i kojima ne verujem...
Zaista samo ponekad sebi dozvolim to malo, sasvim lično samoubistvo....