san
Postavio
, 14-02-2011 u 11:34 (1302 Pregleda)
Jutros sam se probudila sa onim mucnim osecajem nemira koji nam donose odredjeni snovi, a kojih u prvi mah i ne mozemo da se setimo. Sanjala sam tebe, i u snu te nisam volela. Kakva ironija.
I, evo me sada, kuckajuci stapom premeravam ovu betonsku stazu u kockici zelenila zvanoj park. Imam 65 godina i stap sam pocela da koristim prosle godine. Imam 65 i jos uvek zivim u onom danu od pre 35 godina.
Moja cerka ima 30 i ne zna kako je to biti ostavljen. Jos je niko nije oglodao do kostiju i njen smeh nije zatrovan gorcinom poput mog. Moja cerka ima vec 30. Toliko sam imala ja kada sam tebe ostavljala.
Ovih te noci sanjam i jednog od ovih dana cu saznati da ne postojis vise na ovome svetu. I, ne znam da li cu tada prestati, ili konacno poceti da disem.