Adio

Bezi, okreci glavu, ne pricaj...cuti...onda reci nesto, ali pazi kome pricas...nemoj tako, nemoj onako, lose se osecas zbog ovog, lose zbog onog.
Zbunjen si, trazis sebe, ponekad je to tesko, ponekad je ceo svet tvoj!
E sad cuti i teraj kako si zapoceo, jer ma sta kome pricao, ma sta tebi pricali, osecaj ce biti isti.
Sam si na svetu celom, sam si se i rodio, sam dises i donosis odluke za sebe.
Koji prijatelji, pa oni ti prvi prave bunilo u glavi, nesiguran si a to ti sada i ne treba.
Opet bezis i nisi spreman da se suocis.
Pomisli samo koliko ljudi na ovom svetu ima strah kao i ti, koliko njih se tako oseca?
I sta je sa njima?
Pa zive svoj zivot i dalje...do duse neki puknu ali to je retkost.
Haos u glavi, haos na poslu, haos medju ljudima,haos u krevetu... haos...opsti.
A sta ti radis?
Opet okreces glavu umesto da sve stavis na papir, umesto da kazes "e sad je stvarno dosta"
I ako dan za danom, prelistavas, rastavljas, pokusavas, a nista ne radis!
I.....
Dokle pitam te ja? Dokle?
Mislim? Nemas vremena? A ko ga ima?
Gde juris, gde zuris?
Samo se vrtis u mestu, pokrenes se sa mrtve tacke jedan korak...bup...nazad si dva?
I?
Volis li takvog sebe? Da li si takav nekome potreban?
Ccc....
Imam savet za tebe
Stani ispred ogledala, i pogledaj se, dooooobro zagledaj!
Reci mi? Reci, sta vidis?