Morgana

Dok obavijaju me zvukovi noći,
Obuzima me tajna milina...
Um mi se rasipa poput perli...
I osvaja me mirna Tišina...

Dok razgledam vrcavi plamen sveće,
I posmatram ples svetla i senke,
Srž svesti mi odlazi tada
U skrivene predele, predaleke...

I usvajam tada sva tiha znanja,
Osluškujem tajne ritmove sfera,
Dodirujem moći vilovitih bića,
Pitam se - šta li to kosmos smera?

I kad poželim da uhvatim snove,
Da ulijem u srce tog znanja sjaj,
Tad upijem talas bistre Tišine,
Igrama razuma učinim kraj...