Morgana

Dok koračam tminom gustom,
U nepomičnoj, mrkoj noći,
Možda nešto iznenadno
Ka meni će hitro poći?

I dok oprezno koračam,
Začuh strave moćne krik...
Pokušah da razaberem
Uplašenog bića lik...

Šta li se to sada zbiva
U okrilju guste tame?
Da li sam to vrlo blizu
Neke strašne, tmaste drame?

Hitro sad već srcem jurim
U susret još gušoj tami...
Ko li takav krik ispusti?
Radoznalost mene mami...

Tad se ukopah u mestu!
Obavi me crna tama...!
Javila se tiha strepnja...
O, ja više nisam sama!

I dok prekriva me tmina,
Moja duša čudno viče...
Sada krici mešaju se,
Međusobno oni liče...

Šta li se to sa mnom zbiva?
Ja to neću, kanda, znati...
A moj krik će drugu žrtvu
Radoznalu u mrak zvati...

I mamiće još lutalica...
Dok nas sve mrak ne primami,
Dok nas ne ščepa pod okrilje,
I ušuška u gustoj tami...

Autor: Ana Kladarin